недеља, 8. децембар 2019.

Градоначелник Радојичић: У 2019. смо поставили темеље у области енергетске ефикасности

Енергетска ефикасност подразумева коришћење мање енергената за загревање домова, а самим тим и утиче директно на побољшање квалитета ваздуха. У зимским месецима, када се периодично суочавамо са смањеним квалитетом ваздуха услед паљења индивидуалних ложишта, сигурно је да ће нам унапређење енергетске ефикасности вишеструко значити. Деценијама се није ни размишљало о овом проблему, а данас предано радимо на његовом решавању. Како је ваздух јако важан за квалитет живота сваког грађанина, пројекти у овој области су нам међу приоритетним, истaкао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и додао да унапређењем енергетске ефикасности доприносимо чистијем ваздуху, али и томе да нам домови буду топлији, то јест да квалитет живота буде бољи.  

– Оптимистички гледам на 2020, јер смо у овој години поставили чврсте темеље. Темеље надграђуејмо изузетно значајном новом стратегијом за даљинско грејање, коју ћемо усвојити и са чијом применом ћемо почети следеће године. На овај начин наставићемо да смањујемо коришћење необновљивих извора енергије који загађују животну средину – нагласио је градоначелник.

Радојичић објашњава да је већина зграда у Београду изграђена током 50. и 60. година, када је циљ био изградити што више домова, на уштрб енергетске ефикасности зграда. Данас, указује он, та уштеда долази на наплату и троши се много више енергије на грејање домова него што је заиста потребно када бисмо имали енергетски ефикасне зграде.

– Због тога је важно да систематски унапређујемо енергетску ефикасност зграда конкретним мерама, пројектима и одлукама, као и да подижемо свест грађана о овој теми. Морамо да будемо свесни проблема које имамо, али је још важније да понудимо решења. О томе да је Београд озбиљно кренуо у решавање овог проблема, сведочи и усвајање измене одлуке Скупштине Града по којој ће градске општине моћи да субвенционишу уређење фасада и инвестиционо одржавање приватних зграда, са максимално 90 одсто средстава, док ће станари бити у обавези да обезбеде преосталих 10 процената. То значи да смо отворили могућност да свака зграда у Београду унапреди своју енергетску ефикасност – рекао је Радојичић.

Он је позвао управнике зграда да мотивишу станаре да искористе ову могућност из више разлога.

– Минималним улагањем од 10 одсто на нивоу целе зграде, они ће имати топлије домове, а оствариће и уштеде како енергије тако и новца – додао је он.

Радојичић је објаснио да су у циљу унапређења енергетске ефикасности неопходни велики инфраструктурни пројекти и промене начина размишљања, као и да је Винча у том смислу један од најзначајнијих пројеката.

– Депонија Винча је, пре свега, еколошки и здравствени проблем, али у нашем пројекту је сагледана као ресурс из кога ће се добијати топлотна енергија из сакупљеног отпада који се не може рециклирати. Пројекту Винча претходи изградња рециклажних острва на свакој општини у Београду и успостављање система сакупљања одвојеног отпада и рециклажа, такода ће се у будућој спалионици користити само необновљви ресурси – рекао је Радојичић и додао да је очекивани термин завршетка пројекта и коришћења топлоте из постројења у систему даљинског грејања у Београду 2022. година.

Радојичић је указао да се под енергетском ефикасношћу сматра и паметно коришћење ресурса. 

– Изградња топлодалековода Обреновац је у фази израде студије изводљивости и припрема се техничка документација. Овај пројекат подразумева да се сва топла вода која настаје као нуспроизвод рада електране ТЕ „Обреновац” прикупља и користи за грејање и тиме компензује коришћење других видова енергената, што представља добар вид коришћења ресурса – навео је он.

Он је нагласио и на значај пројекта „Термална рехабилитација јавних зграда – унапређење енергетске ефикасности у граду Београду”, којим је предвиђено реновирање зграда Хитне помоћи, Студентске поликлинике, Студентског стационара и Градске библиотеке, а у фази је израде пројектно-техничке и тендерске документације.

– Важно је да ове значајне објекте реконструишемо, али су значајне и уштеде које ћемо остварити. Након имплементације мера енергетске ефикасности, оствариће се значајне уштеде за грејање, електричну енергију и умањење емисије угљен-диоксида. Треба споменути да Београд интензивно ради са „Београдским електранама” на гашењу котларница. Досадашње гашење око 1.200 котларница на угаљ и мазут (остало је свега 38) на подручју Београда, према проценама је имало за ефекат смањење емисије угљен-диоксида за око 500.000 тона годишње.

Градоначелник Радојичић је истакао да су пројекти на којима Град Београд у овој области ради веома важни како у борби против климатских промена тако и за побољшање квалитета животне средине.

– Сагоревањем фосилних горива ослобађамо велике количине угљен-диоксида, главног гаса одговорног за настанак климатских промена. Такође, настају штетне честице и гасови, а са енергетски ефикасним зградама, та количина фосилних горива ће се смањити, што директно побољшава квалитет ваздуха који удишемо и смањује ефекат климатских промена. Овим пројектима грађани и Градска управа заједно доприносе циљу, на који смо се обавезали када сам прошле године потписао Повељу градоначелника за климу и енергију, да до 2030. смањимо ниво угљен-диоксида за 40 одсто – закључио је Радојичић.