Скупштина града Београда

Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Председник Скупштине града Београда организује рад Скупштине града, сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама, стара се о остваривању јавности рада Скупштине града, потписује акте које је донела Скупштина града и врши и друге послове које му повери Скупштина града. Председника и заменика председника Скупштине града бира Скупштина из састава одборника, на четири године.

• Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда
• Игор Јовановић, заменик председника Скупштине града Београда

Секретар Скупштине града Београда се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница Скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретара Скупштине и заменика секретара поставља Скупштина, на предлог председника Скупштине града, на четири године.

• Биљана Живковић, секретар Скупштине града Београда
• Татјана Вученовић, заменик секретара Скупштине града Београда

Надлежности Скупштине града Београда:
- доноси Статут града и одлучује о његовим променама;
- доноси одлуке и друге опште акте и даје аутентична тумачења тих одлука и општих аката;
- доноси програм развоја града и појединих делатности, регионални просторни план и урбанистичке планове;
- доноси буџет града и завршни рачун;
- оснива јавна предузећа, јавне службе и учествује у оснивању предузећа од интереса за град;
- одлучује о изградњи, одржавању и коришћењу улица, тргова и других јавних објеката од значаја за град;
- одлучује о задужењу града и о расписивању градског зајма, као и о пласирању средстава града;
- расписује градски референдум, одлучује о предлозима садржаним у грађанској иницијативи и утврђује предлог одлуке о самодоприносу;
- доноси основе заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта и стара се о њиховом спровођењу;
- доноси годишњи програм о прибављању непокретности за потребе органа града и Градске управе, уз сагласност Владе Републике Србије;
- оснива Градску управу, службе и друге организације од интереса за град;
- бира и разрешава председника и заменика председника Скупштине града, председника и чланове радних тела Скупштине града;
- поставља и разрешава секретара и заменика секретара Скупштине града;
- на предлог градоначелника бира и разрешава Градско веће;
- именује и разрешава управни и надзорни одбор, поставља и разрешава директоре организација чији је оснивач и даје сагласност на њихове опште акте, у складу са законом;
- одлучује о додељивању звања почасног грађанина Београда, плакете Града Београда и других јавних признања;
- даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу;
- покреће поступак за заштиту права локалне самоуправе пред Уставним судом;
- даје сагласност на употребу имена, грба и другог обележја града;
- одлучује о приступању у чланство организација градова у земљи и иностранству;
- доноси пословник о свом раду;
- обавља и друге послове у складу са законом и Статутом града.

Чланове радних тела (савети и комисије) бира Скупштина, из састава одборника, на предлог одборничких група, а сразмерно броју одборника које имају у Скупштини града.

СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА
Драгослава Јовановића 2, централа: 3229-678

Никола Никодијевић

Рођен је 26. септембра 1981. године у Београду. По занимању је дипломирани правник. На изборима за органе локалне самоуправе 2008. године изабран је за одборника у Скупштини града Београда и до краја мандата 2012. обављао је и дужност шефа Одборничке групе СПС–ПУПС–ЈС у Скупштини града Београда.

За члана Градског већа града Београда изабран је 13. јуна 2012 године. На овој функцији био је до новембра 2013. године. Одлуком Владе Републике Србије од 18. новембра 2013. године, именован је за члана Привременог органа Града Београда.

За председника Скупштине града Београда изабран је 23. априла 2014. године, на конститутивној седници градског парламента. Нови мандат председника Скупштине града Београда започео је 9. маја 2018. године, након завршених редовних избора за Органе града Београда. Одборници Скупштине града Београда, након редовних избора и конституисања новог сазива градског парламента, по трећи пут избарали су га за председника Скупштине града 11. јуна 2022. године.

Након што је Влада Републике Србије распустила Скупштину града Београда, Никола Никодијевић је 30. октобра 2023. године именован за члана Привременог органа Града Београда. На овој функцији, мандат му је продужен 8. марта 2024. године.

На конститутивној седници одржаној 21. јуна 2024. године Никола Никодијевић по четврти пут изабран је за председника Скупштине града Београда, након завршених избора за одборнике Скупштине града Београда одржаних 2. јуна 2024. године.

Прeдсeдник je Грaдскe oгрaнизaциje СПС Бeoгрaдa и члaн je Прeдсeдништвa Глaвнoг oдбoрa Социјалистичке партије Србије.

Игор Јовановић

Рођен је 22. маја 1987. године у Београду, Република Србија. Дипломирани је економиста, са богатим искуством у менаџменту, раду на пројектима и јавним пословима. У периоду од 2010. до 2016. године, био је ангажован као асистент пројектног менаџера у реномираној грађевинској компанији, где је стекао значајно искуство у имплементацији и координацији инфраструктурних пројеката.

Од 2008. године посветио промоцији људских и мањинских права, активно сарађујући са бројним организацијама цивилног друштва. Од 2014. године, његово ангажовање у оквиру Ромске националне заједнице резултирало је успешним пројектима усмереним на оснаживање и едукацију локалних лидера, чиме је дао значајан допринос унапређењу положаја Рома и Ромкиња у Србији.

На функцији заменика председника Скупштине града Београда налази се од јуна 2022. године, где активно доприноси развоју локалних политика, унапређењу међународне сарадње и јачању институционалне инфраструктуре. У новембру 2022. године, изабран је за члана Националног савета Рома, док је у августу 2023. године постао амбасадор борбе против циганизма и дискриминације, симболизујући преданост унапређењу инклузије и равноправности.

Као члан Социјалдемократске партије Србије од 2021. године, господин Јовановић обавља функцију председника Извршног одбора Градског одбора Београд, посвећен развоју политика које промовишу социјалну правду и инклузију. 

• Пословник Скупштине града Београда (Службени лист број 15/2009)
• Одлука о измени и допуни Пословника Скупштине града Београда (Службени лист број 14/2010)
• Одлука о допуни Пословника Скупштине града Београда (Службени лист број 32/2010)
• Одлука о изменама и допунама Пословника Скупштине града Београда (Службени лист број 101/2019)
• Одлука о изменама и допунама пословника Скупштине града Београда (Службени лист број 19/2022)

Глaвни урбaнистa

Рођен је у Београду 1975. године. Након завршене XИ Београдске гимназије уписује Архитектонски факултет и стиче звање дипломираног инжењера архитектуре (Мсц). Члан је Инжењерске коморе Србије од 2008. године, Савеза архитеката Србије од 2001, Друштва архитеката Београда и има статус Слободног уметника у удружењу УЛУПУДС од 2001. године. Лиценцирани је одговорни урбаниста, одговорни пројектант и одговорни извођач радова.

Иницијатор је оснивања Коморе архитеката Србије за шта је добио и подршку Европске комисије из Брисела 2010. године. Оснивач је и Комисије за спорт и рекреацију у Институту за стандардизацију Србије. Активно се бавио пројектовањем јавних, стамбених, комерцијалних и спортских објеката као и пројектима уређења јавног простора у периоду од 2001. године па до данас.

Оснивач је и главни и одговорни уредник најзначајнијег регионалног архитектонског часописа „Архитектон“.

У сазиву је Комисије за планове Скупштине града Београда од децембра 2013. године, а од маја 2014. био је потпредседник Савета за урбанизам Скупштине града Београда. У мају 2018. године изабран је на место заменика председника Комисије за планове Скупштине града Београда.

Био је члан жирија за архитектонско-урбанистичка решења: Макишког поља у Београду, “КАМПУС БИО4” на Вождовцу, објекта Академије примењених уметности у Карађорђевој улици, објекта Музичке академије у Линијском парку, објекта Београдске филхармоније и др. Такође је био председник интернационалног жирија за годишњу награду часописа „Архитектон” у три наврата 2009, 2010 и 2011. године.

Задужен је за кандидатуру Београда за ЕXPO 2027.

Иницијатор више пројеката уређења јавних простора и изградње објеката јавне намене у Београду.

Бавио се истраживањем савремене архитектуре и урбанизма, објавио је већи број текстова како у домаћим тако и страним часописима и гостовао је ка опредавач на више факултета у Београду.

Аутор је већег броја објеката у Србији и иностранству као и већег броја Урбанистичких пројеката. Међу најзначајнијим су пројекти за спортске комплексе, научне центре, стамбене објекте, комерцијалне објекте, хотелске комплексе, јавне парковске површине. Одликован је крстом Вожда Ђорђа Стратимировића.

На функцију Главног урбанисте града Београда, изабран на седници Скупштине града 4. марта 2019. године, на период од 4 године. У току истог мандата је обављао и функцију председника Комисије за планове Скупштине града Београда, у складу са Законом о планирању и изградњи.

Ожењен, отац четворо деце.

Локални избори одржани су 2. јуна 2024. на којима је пет изборних листа освојило мандате за 110 одборникa Скупштине града Београда. 

Списак одборника Скупштине града у PDF формату, можете погледати/преузети овде:

Тиршова 3/III, централа: 3605-600
pravobranilastvo@beograd.gov.rs

Петар Стојановић, градски правобранилац, 3605-640, 3610-157, факс: 3620-158

Градско правобранилаштво града Београда обавља послове правне заштите имовинских права и интереса града Београда и градских општина града Београда. У делокруг Градског правобранилаштва спада предузимање свих правних радњи, коришћење свих правних средстава пред судовима и другим надлежним органима, ради остваривања имовинских права и интереса града и градских општина, њихових органа, организација и других правних лица, чије се финансирање обезбеђује у буџету града и градских општина.

Радом Градског правобранилаштва града Београда руководи градски правобранилац који има заменике, а именује их и разрешава Скупштина града.

Корисни линкови 

Косовска 17/I

Миљко Ваљаревић, омбудсман, тел. 3240-394, 3227-494

https://ombudsman-beograd.rs/

е-mail: ombudsman@beograd.gov.rs

Рад са странкама од 9 до 14 часова.

Омбудсман је институција правног система која, постоји у више од сто земаља у свету. Омбудсман је институција коју је први пут успоставио Шведски парламент 1809. са задатком да надгледа како извршна власт спроводи законе. У преводу са шведског, реч „омбудсман” значи повереник или пуномоћник, а према функцији коју обавља, реч омбудсман значи заштитник људских права или грађански правобранилац.

Институција Омбудсмана уведена је у правни систем града Београда, октобра 2005. године, а први омбудсман је започео са радом септембра 2006. године, као грађански бранилац за град Београд. Децембра 2009. године, инстутуција је променила у назив Заштитник грађана да би најновијом изменом промењен у Омбудсман града Београда.

Омбудсман je овлашћен да штити и контролише поштовање права грађана и контролише рад Градске управе града Београда и јавних служби чији je оснивач Град Београд (субјекти контроле) ако се ради o повреди прописа и општих аката Града Београда.

Омбудсман није овлашћен да контролише рад Скупштине града Београда, Градоначелника града Београда и Градског већа града Београда.

Омбудсман се бира на време од 5 година и на исту дужност исто лице може бити изабрано највише два пута узастопно.
Омбудсман има четири заменика.

Послови заштитника грађана су:

• заштита права грађана и остваривање тих права ако се ради o повреди прописа и општих аката Града;
• контрола рада Градске управе града Београда и јавних служби које је основао Град Београд;
• подношење иницијатива за измене, допуне или доношење нових законa и других прописa и општих аката ако сматра да до повреде права грађана долази због недостатка у прописима;
• давање мишљења на нацрт прописа или општег акта града када се њиме уређују питања од значаја за заштиту и унапређење права и интереса грађана;
• подношење иницијатива за покретање поступка пред Уставним судом Републике Србије за оцену уставности и законитости закона, других прописа и општих аката којима се уређују питања која се односе на права грађана.
  
  Подношење притужби
  Свако физичко или правно лице, домаће или страно које сматра да су му актом, радњом или нечињењем субјекта контроле повређена права може да поднесе притужбу Омбудсману.
  Пре подношења притужбе грађанин је дужан да покуша да заштити своја права у редовном правном поступку, јер омбудсман неће поступати по притужби док претходно не буду исцрпљена сва правна средства, у одговарајућем правном поступку. Изузетно, омбудсман може покренути поступак и пре него што су исцрпљена сва правна средства ако би подносиоцу притужбе била нанета ненадокнадива штета или кад омбудсман оцени да је дошло до грубог кршења начела самосталности и законитости, стручности, непристрасности и политичке неутралности, делотворности у остваривању права странака и поштовања странака у субјекту контроле.
  Притужба грађана мора да садржи назив субјекта на чији се рад односи, опис повреда права, чињенице и доказе који поткрепљују притужбу, податке о томе која су правна средства искоришћена, као и име и адресу подносиоца. Омбудсман не поступа по анонимној притужби. Притужба се подноси у писаној форми (укључујући све облике електронске комуникације) или усмено у записник и за њено подношење не плаћа се такса нити било која друга накнада. Притужба се може поднети ако је од учињене повреде права грађана, односно од последњег поступања, односно непоступања Градске управе града Београда или јавне службе протекло највише годину дана. Поступак пред омбудсманом је бесплатан.
  Након спроведеног поступка по притужби, уколико утврди да је дошло до повреде права, омбудсман даје препоруку у којој упућује субјекта контроле како уочени недостатак треба отклонити.
  Субјект контроле дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана добијања препоруке достави извештај о предузетим радњама ради отклањања недостатака односно о разлозима због којих није поступио по препоруци.
  Уколико надлежан субјект не поступи по препоруци, омбудсман се може обратити јавности, односно Скупштини града Београда, а може и да препоручи утврђивање одговорности надлежног руководећег радника субјекта контроле.

Корисни линкови

Тиршова 1, IV спрат
e-mail: mladioffice@beograd.gov.rs

www.kancelarijazamlade.rs

Контакт телефон: 360-5770, 360-5939

Милица Папић - директор
Немања Марковић - Заменик директора

Пријем странака: радним данима од 8.30 до 14.30 часова

Од 1. јануара 2015. године почела је с радом Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима Градске управе Града Београда. Канцеларија је основана у оквиру процеса имплементације Националне стратегије за младе Републике Србије, као и Стратегије подршке развоју цивилног друштва на територији града Београда.

Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима обавља следеће послове:

• ради на унапређењу положаја младих, делује у правцу решавања проблема младих, прати активности и сарађује са удружењима од јавног значаја за рад са младима, савезима, удружењима младих и удружењима за младе;
• подстиче и прати програме савеза, удружења младих и удружења за младе који су мултидисциплинарни по свом садржају и разноврсни по облику рада, а који имају за циљ спровођење Националне стратегије за младе, градског акционог плана за младе;
• сарађује и реализује програме од интереса за младе заједно са локалним Канцеларијама за младе на територији града Београда;
• сарађује са установама преко којих се остварује јавни интерес у областима омладинског сектора, а које су основане од стране града и установа које организовано раде са надареним и талентованим младима;
• обезбеђује стварање услова за активно и квалитетно провођење слободног времена младих, неговање здравих и безбедних стилова живота;
• обезбеђује суфинансирање младих - ученика и студената за стручно усавршавање, учешће на међународним такмичењима и конгресима, односно другим стручним окупљањима у иностранству;
• обезбеђује услове за организовање семинара, стручних конференција, и других стручних окупљања од стране установа или организација, која имају међународни карактер, а која су део програмске активности удружења младих и удружења за младе као члана одговарајуће европске - међународне студентске асоцијације;
• пружа подршку и обезбеђује једнак положај младих из осетљивих група, сарадња са омладинским удружењима Рома, промовисање различитости и промовисање толеранције и солидарности међу младима;
• обавља и послове који се односе на: организовани приступ проблемима младих, промовисање рада са младима, унапређење предузетништва младих и развијање предузетничког духа код младих, пружање подршке младима у сарадњи са образовним и културним институцијама, Националном службом запошљавања, организационим јединицама Градске управе, невладиним организацијама, кроз активно укључивање младих у друштвене токове и њихово информисање;
• неформално образовање младих;
• пружање логистичке подршке у реализацији пројеката младих, креирање модела волонтерских радних кампова;
• обезбеђује једнак положај младих у друштву;
• подстицање и вредновање достигнућа младих у различитим областима;
• унапређивање могућности за квалитетно организовање слободног времена младих;
• спровођење друштвено одговорних кампања из области екологије, безбедности, солидарности, здравља младих.

Канцеларија обавља и послове обезбеђивања услова за рад удружења, успоставља партнерства са удружењима ради учествовања у припреми пројеката, учествује у креирању друштвеног амбијента који је подстицајан за цивилно друштво, даје подршку цивилном сектору у успостављању дијалога и јачању партнерстава са органима локалне самоуправе, иницира и спроводи развојне пројекте у сарадњи са удружењима, као и друге послове у складу са законом, Статутом града и другим прописима.Канцеларија обавља и друге послове у овим областима у складу са законом, Статутом града и другим прописима.

Корисни линкови 

Илија Чарапић, 7. 5. 1839 – 27. 5. 1840.
Милош Богићевић, 28. 5. 1840 – 24. 9. 1840.
Младен Жујовић, 25. 9. 1840 – до краја 1841.
Стојан Делимирковић, 1855.
Марко Стојковић, 1861–1862.
Јован Смиљанић, 1865–1866.
Глигорије Јовановић, 1866.
Михаило Терзибашић, 6. 9. 1866 – 14. 9. 1867.
Јован Николић-Чокојић, 14. 9. 1867 – 1868.
Василије Ивановић, 1868.
Глигорије Јовановић, 1868.
Аћим Чумић, неколико месеци 1869.
Арса Лукић, 27. 12. 1869 – април 1871.
Алекса Ђурић, 10. 6. 1871 – 31. 12. 1872.
Димитрије Поповић, 30. 3. 1872 – август 1878.
Алекса Стевановић, август 1878 – октобар 1879.
Живко Карабиберовић, октобар 1879 – 1. 8. 1884.
Владан Ђорђевић, 1. 8. 1884 – 10. 8. 1885.
Михаило Богићевић, 4. 4. 1886 – 4. 2. 1887.
Светомир Николајевић, 7. 3. 1887 – 1. 9. 1887.
Живко Карабиберовић, 1. 9. 1887 – 30. 12. 1889.
Никола Пашић, 30. 12. 1889 – 14. 1. 1891.
Милован Маринковић, 26. 5. 1891 – 22. 11. 1892.
Петар Татић, 23. 11. 1892 – 2. 4. 1893.
Милован Маринковић, 6. 4. 1893 – 12. 5. 1894.
Михаило Богићевић, 14. 5. 1894 – 8. 11. 1896.
Никола Стевановић, 5. 12. 1896 – 31. 12. 1896.
Никола Пашић, 10. 1. 1897 – 13. 11. 1897.
Никола Стевановић, 13. 11. 1897 – 14. 11. 1899.
Антоније Пантовић, 20. 11. 1899 – 13. 4. 1901.
Милован Маринковић, 28. 5. 1901 – 6. 11. 1902.
Никола Стаменковић, 28. 3. 1903 – 11. 8. 1903.
Коста Главинић, 20. 8. 1903 – 20. 11. 1907.
Велисав Вуловић, 1. 1. 1908 – 10. 10. 1909.
Коста Главинић, 11. 4. 1910 – 21. 9. 1910.
Љубомир Давидовић, 24. 10. 1910 – 19. 1. 1914.
Ђорђе Несторовић, 1. 2. 1914.
Михаило Марјановић, почетак 1919 – новембар 1919.
Коста Јовановић, 9. 11. 1919 – 25. 8. 1920.
Филип Филиповић, 25. 8. 1920.
Ђока Кара-Јовановић, 2. 9. 1920 – 3. 3. 1921.
Добра Митровић , 9. 3. 1921 – 12. 3. 1923.
Михаило Марјановић, 22. 8. 1923 – 6. 1. 1925.
Коста Кумануди, 22. 8. 1926 – 18. 2. 1929.
Милош Савчић, 14. 2. 1929 – 23. 5. 1930.
Милан Нешић, 23. 5. 1930 – 12. 5. 1932.
Милутин Петровић, 12. 5. 1932 – 5. 1. 1935.
Влада Илић, 10. 1. 1935 – 13. 9. 1939.
Војин Ђуричић, 13. 9. 1939 – 20. 6. 1940.
Јеврем Томић, 20. 6. 1940 – 12. 4. 1941.
Иван Милићевић, 12. 4. 1941 – 19. 6. 1941.
Милосав Стојадиновић, 19. 6. 1941 – 11. 9. 1941.
Драги Јовановић, 11. 9. 1941 – 3. 10. 1944.
Михајло Ратковић, 1944–1947.
Нинко Петровић, 1947–1951.
Ђурица Јојкић, 1951–1954.
Милош Минић, 1955–1957.
Ђурица Јојкић, 1957–1961.
Милијан Неоричић, 1961–1964.
Бранко Пешић, 1964–1974.
Живорад Ковачевић, 1974–1982.
Богдан Богдановић, 1982–1986.
Александар Бакочевић, 1986 – 12. 1989.
Милорад Унковић, 12. 1989 – 7. 1992.
Др Слободанка Груден, 7. 1992 – 1994.
Мр Небојша Човић, 1994 – 1997.
Др Зоран Ђинђић, 21. 2. 1997 – 30. 9. 1997.
Војислав Михаиловић, 22. 1. 1999 – 5. 10. 2001.
Др Милан Ст. Протић, 5. 10. 2000 – 20. 3. 2001.
Радмила Хрустановић, 1. 6. 2001 – 3. 10. 2004.
Мр Ненад Богдановић, 3. 10. 2004 – 27. 9. 2007.
Зоран Алимпић, в.д. октобар 2007 – јул 2008.
Драган Ђилас, 19. 8. 2008. – 18. 11. 2013.
Синиша Мали, 24. 4. 2014. – јун 2018.
Зоран Радојичић, 7. 6. 2018. – 20. 6. 2022.
Александар Шапић, 20. 6. 2022. – 29.9.2023.
Александар Шапић, 24.6.2024. –