Сервисни центар 11011
Београд је седиште највиших државних и националних институција културе и уметности: Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Народног позоришта и Универзитета уметности. У Београду се налазе најзначајнија дела архитектуре, Калемегдан и Београдска тврђава, споменици културе и друга непокретна културна добра, бројна археолошка налазишта са материјалним остацима који сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу Београда од праисторије до данас..
Град Београд оснивач је 30 установa културе (13 позоришта, 7 установа заштите, 4 библиотеке, 6 центара за културу и галерија), а истовремено помаже реализацију програма и програмских пројеката установa и уметничких удружења.
Град Београд је оснивач и покровитељ 12 манифестација у области културе (ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, Међународно такмичење музичке омладине, Фестивал документарног и краткометражног филма - Мартовски фестивал, Октобарски салон, Радост Европе, Београдски сајам књига, Филмски фестивал у Сопоту и Београдски џез фестивал), а помаже и програме 243 пројекта и манифестација у области културе које се одржавају у Београду.
У Градској управи за културу и уметност задужен је Секретаријат за културу.
Библиотека града Београда (централна и 13 организационих јединица у општинама, са 56 огранака у мрежи) и 3 самосталне библиотеке у општинама Лазаревац (6 огранака), Палилула (10 огранака), Обреновац (4 огранака) располажу фондом од око 2.500.000 књига.
Народна библиотека Србије, Скерлићева 1, тел. 245-1242, www.nb.rs
Универзитетска библиотека"Светозар Марковић", Бул. краља Александра 71, тел. 337-0513, www.unilib.bg.ac.rs
Библиографски институт, Теразије 26, тел. 2688-927
Библиотека града Београда, Кнез Михаилова 56, тел. 2024-000, www.bgb.rs
Библиотека "Милутин Бојић", Илије Гарашанина 5, тел. 324-2418, www.milutinbojic.org.rs
Библиотека "Влада Аксентијевић", Обреновац, Милоша Обреновића 182, тел. 872-1129, www.bibliotekaobrenovac.org
Библиотека "Димитрије Туцовић", Лазаревац, Карађорђева 57, тел. 812-2997, www.bibliotekalazarevac.org
Сајт о библиотекама: www.biblioteke.org.
МРЕЖА БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА ПО ОПШТИНАМА:
БАРАЈЕВО
"Јован Дучић", Миодрага Вуковића 2, тел. 8300-389
Огранци:
Вранић, Трг палих бораца 1, тел. 8332-780
ВОЖДОВАЦ
"Доситеј Обрадовић", Устаничка 125ц, тел. 2891-460, 2892-913
Огранци:
"Карађорђе", Војводе Степе 112, тел. 2491-557
"Милутин Ускоковић", Мештровићева 32, тел. 3981-859 – привремено затворен
"Филип Вишњић", Војводе Степе 261, тел. 2466-780
ВРАЧАР
"Петар Кочић", Вишка 3, тел. 2430-250
управник, тел/факс: 3692-090
Дечје одељење "Растко", Вишка 3, тел: 2457-561
Огранци:
"Лаза Лазаревић", Гружанска 3, тел. 2836-379
"Борислав Пекић", Светозара Марковића 23-25, тел. 3692-854
"Слободан Марковић", Јужни булевар 32, тел. 2453-471
ГРОЦКА
"Илија Гарашанин", Булевар ослобођења 11, тел. 8501-081
Дечје одељење, Булевар ослобођења 23, тел. 8501-966
Огранци:
Врчин, 29. новембра 25, тел. 8054-437
Калуђерица, Краља Петра Првог 7, тел. 3047-379
ЗВЕЗДАРА
"Вук Караџић", Ћирила и Методија 2а, тел. 2422-003
+ Дечје одељење
Огранци:
"Бранко Миљковић", Булевар краља Александра 298, тел. 2411-563
"Блажо Шћепановић", Учитељска 60, тел. 2894-001
"Станислав Винавер", Вељка Дугошевића 18-20, тел. 2423-766
"Драгиша Витошевић", Миријевски венац 4, тел. 342-9303
"Јефимија", Устаничка 194, тел. 2893-014
"Мома Дими", Школски трг 2, Миријево, тел. 3437-600
ЗЕМУН
"Свети Сава", Петра Зрињског 8, тел. 2618-146, тел/факс: 2106-784
Дечје одељење "Свети Сава", Петра Зрињског 8, тел. 2618-146
Огранци:
"Горњи град", Цара Душана 123, тел. 2619-780
"Земун Поље", Душана Мађарчића 1, тел. 3755-277
"Карађорђев трг", Карађорђева 1а, тел. 2604-451
"Нови град", Првомајска 8, тел. 2614-107
"Нова Галеника", Косте Драгићевића 37, тел. 6101- 397
Батајница, Мајке Југовића 11, тел. 7870-343
Добановци, Карађорђев трг 2, тел. 3140-053
Сурчин, Војвођанска 79, тел. 844-0308
МЛАДЕНОВАЦ
"Деспот Стефан Лазаревић", Краља Петра Првог 175, тел. 823-0200
+ Дечје одељење тел. 8237-728
НОВИ БЕОГРАД
"Вук Караџић", Булевар Зорана Ђинђића 152а, тел. 2697-427
Огранци:
"Фонтана", Париске комуне 13/I, тел. 2693-636
+ Дечје одељење
"Владан Десница", Булевар Милутина Миланковића 34, тел. 6136-256
"Марија Илић Агапова", Народних хероја 42, тел. 6138-064
"Бежанија", Пере Сегединца 13, тел. 2168-897
"Меша Селимовић", Јурија Гагарина 81, тел. 2164-882
"Перо Слијепчевић", Јурија Гагарина 96, тел. 7176-482
"Сава", Јурија Гагарина 221, тел. 6164-878
РАКОВИЦА
"Миодраг Булатовић", Богдана Жерајића 24а, тел. 3583-340
Огранци:
"Мирослав Антић", Видиковачки венац 61а, Видиковац, тел. 233-7780 – привремено затворен
"Милош Црњански", Пилота Михаила Петровића 12, Раковица, тел. 2561-038
"Исидора Секулић", Милене Павловић Барили 6в, Ресник, тел. 6548-706
САВСКИ ВЕНАЦ
Огранци:
"Јован Јовановић Змај", Љутице Богдана 2, тел. 2660-553
"Веселин Маслеша", Ресавска 78, тел. 2659-744
"Бора Станковић", Гаврила Принципа 40, тел. 7614-591
"Вељко Петровић", Бањички венац 28а, тел. 2666-147
СОПОТ
"Милован Видаковић", Космајски трг 7, тел. 8251-318
+ Дечје одељење
Огранци:
"Љубивоје Гајић", Космајски трг 1, Мали Пожаревац, тел. 8256-600
Огранак у Раљи, Бате Мирковића 21, 8257-015
"Брана Аксентијевић", Космајска 155, Рогача, тел. 8255-012
СТАРИ ГРАД
"Ђорђе Јовановић", Змај Јовина 1, тел. 2637-664, 2623-526
Дечје одељење "Драган Лукић", Студентски трг 19, тел. 2620-867
Огранак:
"Јован Поповић", Мике Аласа 44, тел. 2187-338
ЧУКАРИЦА
"Лаза Костић", Тургењевљева 5, тел. 3555-123, тел/факс: 3553-011
Огранци:
"Прометеј", Пожешка 83а, тел. 3558-135
"Душко Радовић", Космајска 56а, Церак, тел. 2500-576
"Ђура Јакшић", Главна 6, Железник, тел. 2571-180
Огранак у Рушњу, 13. септембра 27, Рушањ, тел. 8001-039
Први филм у Београду приказан је 1896. у кафани "Златан крст" (данас "Душанов град"), пет месеци после прве пројекције у Паризу. Први стални биоскоп основан је 1906.
АКАДЕМИЈА 28, Немањина 28, тел. 3616-020, www.akademija28.com
АРТ БИОСКОП MUSEUM, Узун-Миркова 2, тел. 3281-888
БАЛКАН, Браће Југовића 16, тел. 3343-491
ФОНТАНА, Париске комуне 13, тел. 4128-142, www.bioskopfontana.rs
ДВОРАНА КЦБ, Коларчева 6, тел. 2621-174, www.kcb.org.rs
ДК "СТУДЕНТСКИ ГРАД", Бул. Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442, www.dksg.rs
ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА, Македонска 22, тел. 3248-202, www.domomladine.org
ДВОРАНА ДОМА СИНДИКАТА, Дечанска 14, тел. 3234-328, www.dds.co.rs
ЗВЕЗДА, Теразије 40, тел. 2687-320
КИНОТЕКА, Косовска 11, тел. 324-8250, www.kinoteka.org.rs
РОДА CINEPLEX, Пожешка 83a, тел. 2545-260
САВА ЦЕНТАР, Милентија Поповића 9, тел. 2206-735, www.savacentar.net
CINEPLEXX - Delta City, Јурија Гагарина 16, тел. 2203-876, www.cineplexx.rs
TUCKWOOD CINEPLEX, Кнеза Милоша 7, тел. 323-6517, www.tuck.rs
CINEPLEXX - Usce shopping centar, Бул. Михајла Пупина 4, тел. 2854-495, www.cineplexx.rs
ШУМАДИЈА ПАЛАС, Тургењевљева 5, тел. 3555-465
REX, Jеврејска 16, тел. 3284-534, www.rex.b92.net
Галерија "Artget" - КЦБ, Трг Републике 5/I, тел. 2621-137, www.kcb.org.rs
Галерија Библиотеке града Београда, Кнез Михаилова 56, тел. 2024-024, www.bgb.rs
Галерија "Beoart-Liveart", Бул. краља Александра 171, тел. 3822-611, www.beoart-liveart.com
Галерија Београдске Тврђаве - Стамбол капија, Горњи град, тел. 2620-685, www.beogradskatvrdjava.co.rs
Галерија "Графички колектив", Обилићев венац 27, тел. 2627-785, www.grafickikolektiv.org
Галерија "New Moment", Хиландарска 14, тел. 322-9992, www.newmoment.com
Галерија "Звоно", Вишњићева 5, тел. 2625-243, www.galerijazvono.org
Галерија "Озон", Андрићев венац 12, тел. 323-8789, www.o3one.rs
Галерија "Прогрес", Змај Јовина 8-10, тел. 218-2626, www.progres.rs
Галерија "Перо", Милентија Поповића 1, тел. 3131-376, www.galerijapero.com
Галерија "Ремонт", Македонска 5/II, тел. 3223-406, www.remont.net
Галерија "Сингидунум", Кнез Михаилова 40, тел. 2185-323, www.ulupuds.org.rs
Галерија "Стара Капетанија", Земун, Кеј ослобођења 8, тел. 2612-023
Галерија "Хаос", Доситејева 3, тел. 2627-497, www.gallerychaos.com
Галерија "212", Влајковићева 25, тел. 3373-299, www.galerija212.co.rs
Галерија '73, Пожешка 83а, тел. 3557-142, www.galerija73.com
Галерија ДК "Студентски град", Бул. Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442, www.dksg.rs
Галерија ДОБ, Македонска 22, тел. 3225-453, www.domomladine.org
Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг 5, тел. 2185-794, www.kolarac.rs
Галерија РТС, Таковска 10, тел. 3211-324, 3211-294, galerija@rts.rs
Галерија САНУ, Кнез Михаилова 35, тел. 3342-400, www.sanu.ac.rs
Галерија СКЦ, Краља Милана 48, тел. 3602-009, www.skc.org.rs
Галерија СУЛУЈ, Теразије 26/II, тел. 2685-780, www.galerijasuluj.org.rs
Галерија УЛУС, Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128, www.ulus-art.org
Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53, тел. 2635-952, www.flu.bg.ac.rs
Галерија Дома Војске Србије, Браће Југовића 19, тел. 3234-702, www.odbrana.mod.gov.rs
Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34, тел. 3230-302
Ликовна галерија КЦБ, Кнез Михаилова 6, тел. 2622-926, www.kcb.org.rs
Мала галерија УЛУПУДС-а, Узун-Миркова 12, тел. 2622-582, www.ulupuds.org.rs
Национална галерија, Доситејева 1, тел. 2622-492
Продајна галерија "Београд", Косанчићев венац 19, тел. 3287-325, www.galerijabeograd.org
Салон Музеја савремене уметности, Париска 14, тел. 2630-940, www.msub.org.rs
Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Мали Калемегдан 1, тел. 2621-585, www.ulus-art.org
MАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД:
1. МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ – ФЕСТ
Одржава се у термину: последњи викенд у фебруару – прва недеља марта.
Фестивал подразумева представљање филмских остварења највиших уметничких вредности у светској кинематографији. Одржава се у дворанама Сава центра, Културног центра Београда, Дома омладине Београда, Музеја југословенске кинотеке и, у зависности од потреба фестивала, у другим биоскопским дворанама града. Организатор је Центар београдских фестивала - ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24.
www.cebef.rs
2.Београдски фестивал документарног и краткометражног филма
Одржава се последње недеље марта, четири до пет дана.
Фестивал је такмичарског карактера. Филмови су груписани по жанровима: документарни, кратки играни, анимирани и експериментални, рађени техником филмског и видео записа. У оквиру пратећег програма приређују се ретроспективе иностраних фестивала, добитника награде за животно дело, селекције филмова одређене земље и слично. Организатор је Центар београдских фестивала - ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24.
www.cebef.rs
3. Филмски фестивал у Сопоту
Одржава се у првој половини јула у Дворани Центра за културу Сопот, и траје оквирно шест дана.
Осмишљен је као такмичарски продуцентски фестивал домаћих играних филмова. Осим филмова у такмичарској селекцији, програм Фестивала обухвата посебне тематске програме посвећење обележавању значајних датума у области домаће кинематографије, филмове за дечју популацију. Одржава се у Сопоту – Центар за културу Сопот и јавни простори у Сопоту. Организатор Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24.
www.cebef.rs
4. Београдски летњи фестивал – БЕЛЕФ
Међународни фестивал обједињује позориште и плес, визуелне уметности и музику. Представља иновативне уметничке програме на београдским трговима и улицама, позоришним и другим дворанама у граду. Одржава се у периоду јул-август. Организатор Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24.
www.cebef.rs
5. Београдске музичке свечаности – БЕМУС
Међународна музичка манифестација где се ансамбли и солисти представљају делима класичне уметничке и етно музике, као и делима савременог музичког стваралаштва. Одржава се у дворанама Сава центра, Задужбине Илије М. Коларца и другим концертним дворанама у граду. Организатор је Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24. Одржава се у другој половини октобра и траје оквирно 15 дана.
www.cebef.rs
6. Октобарски салон
Октобарски салон је међународна манифестација савремене визуелне уметности чији је основач Град Београд, а организатор је Културни центар Београда. Основан је 1960. године као изложба најзначајнијих нових остварења домаћих аутора из области ликовних уметности и дизајна, а 2004. је добио међународни карактер ауторске изложбе, коју потписују домаћи и/или инострани уметнички директори/кустоси. Октобарски салон траје до 6 недеља, а од 2014. одржаваће се бијенално у различитим изложбеним просторијама.
www.oktobarskisalon.org
МАНИФЕСТАЦИЈЕ КОЈЕ ПОМАЖЕ ГРАД БЕОГРАД:
Театарска интернационална београдска авантура – ТИБА
Такмичење професионалних позоришта за децу, међународног карактера. Оснивач и организатор је Позориште "Бошко Буха". Одржава се у јуну, десетак дана, у дворанама Београдског драмског позоришта, Атељеа 212, Позоришта "Бошко Буха", Малог позоришта "Душко Радовић", Позоришта "Пуж" и Народног позоришта.
www.tibafestival.com
Међународна трибина композитора Србије
Организатор је Удружење композитора Србије. Одржава се у другој половини маја, у Студентском културном центру.Фестивал монодраме и пантомиме
Манифестација је такмичарска, међународног карактера. Оснивач је Скупштина општине Земун. Одржава се, почетком јула, у позоришним дворанама Позоришта лутака "Пинокио".
www.festmono-pan.org.rs
Фестивал кореографских минијатура
Оснивач и организатор ове међународне манифестације такмичарског карактера је Удружење балетских уметника Србије. Одржава се у мају, у Народном позоришту.Међународно такмичење "Петар Коњовић"
Такмичење ученика музичких школа, разврстаних по категоријама. Организатор је Савез друштава музичких и балетских педагога Србије. Одржава се у првој половини маја.
Фестић – фестивал дечјих позоришта
Оснивач и организатор је Друштво за анимацију и развој дечјег драмског стваралаштва. Одржава се у другој половини маја.Хорови међу фрескама
Манифестација којом се представља хорска духовна музика. Организатор је Агенција ММЦ. Одржава се у периоду јун-јул, у Галерији фресака.
Калемегдански сутони
Манифестацију чини представљање популарне класичне музике. Оснивач и организатор је Музичка омладина Београда. Одржава се у периоду јун-јул на Калемегдану, на платоу испред Завода за заштиту споменика културе Београда.
Међународни фестивал нове музике "Ринг-Ринг"
Манифестација представља ауторе и ансамбле world музике. Оснивач и организатор су РТВ Б92 и Културни центар REX. Одржава се у мају, у Барутани, КЦ REX и Задужбини Илије М. Коларца.
Фестивал студентског филма
На фестивалу се представљају студентска остварења из области филмске уметности, филмова домаћих и иностраних филмских академија и аутора. Оснивач је група студената ФДУ, а организатор "Mediainvest Communications". Одржава се у другој половини октобра у дворанама Музеја југословенске кинотеке, Факултета драмских уметности, СКЦ-а.
Фестивал ауторског филма
Фестивал обухвата такмичарске селекције ауторских филмова. Међународног је карактера. Оснивач и организатор је "Југославија филм". Одржава се у другој половини новембра, у дворанама Културног центра Београда, Арт биоскопа и Етнографског музеја.
Фестивал подводног филма
Фестивал ауторских филмова чији је оснивач и организатор је Клуб подводних активности "Београд". Одржава се у првој половини децембра, у дворани Дома омладине Београда.Београдски међународни сусрети писаца
Сусрети су позивног карактера, а учесници подносе реферате на утврђену тему. Организују се књижевне вечери и представљају књижевни ствараоци. Одржавају се у другој половини септембра, у Удружењу књижевника Србије и Народној библиотеци Србије.
Београдски преводилачки сусрети
Сусрети су међународног карактера. Представљају се дела преводне књижевности, теоријска и практична достигнућа превођења. Оснивач и организатор је Удружење књижевних преводилаца Србије. Одржавају се у другој половини маја, у просторијама Удружења и Народној библиотеци Србије.
Књижевна колонија
Манифестација је међународна, радионичког карактера, где се упознаје са делима и размењују искуства књижевних стваралаца. Оснивач и организатор је Српско књижевно друштво. Одржава се средином септембра у Чортановцима, а програм представља у Београду.
Фестивал хумора за децу
Манифестацију чине разноврсни дечји програми (дечји конкурс литерарних и ликовних радова на задату хумористичку тему, књижевни и драмски сусрети, маскенбал). Оснивач и организатор је Библиотека "Димитрије Туцовић". Одржава се у другој половини септембра у Лазаревцу, у дворани Центра за културу Лазаревац, Библиотеци, школама и на отвореним просторима.
Гитар Арт фестивал
Манифестација је међународна, обухвата такмичење гитариста по категоријама, мајсторске радионице и концерте. Организатори су Културни центар Београда и Југословенска асоцијација класичних гитариста. Одржава се у априлу, у Културном центру Београда и Задужбини Илије М. Коларца.
Рефракт – Регионални фестивал алтернативне културе
То је манифестација регионалних алтернативних позоришних и музичких сцена, ликовних, филмских и књижевних програма. Организатор је Дом омладине Београда. Одржава се у априлу, у Дому омладине Београда као и Крагујевцу, Зрењанину, Новом Саду и Загребу.
Фестивал "Флаута увек и свуда"
Манифестација обухвата концерте, мајсторске радионице, изложбе инструмената и друге пратеће садржаје. Организатор је Културни центар Београда. Одржава се у периоду август-септембар, у дворанама Културног центра Београда и Задужбине Илије М. Коларца, као и на отвореним просторима.
Фестивал харфе
Манифестација обухвата концерте музичког опуса за харфу. Оснивач и организатор је Удружење харфиста и пријатеља харфе Србије. Одржава се у мају, у УП "Цвијета Зузорић", Задужбини Илије М. Коларца и "Мадлениануму".
Фестивал једног писца
Свеобухватно представљање стваралачког опуса угледног домаћег писца. Оснивач и организатор је Културни центар Београда. Одржава се у мају.
Међународни бијенале графике
Манифестација обухвата селекцију графичких радова које оцењује међународни жири. Организатор је УЛУС. Одржава се у децембру.Бијенале цртежа и мале пластике
То је традиционална изложба чланова Удружења. Организатор је УЛУС. Одржава се у децембру, у УП "Цвијета Зузорић".
Међународни бијенале керамике "Шоља"
Организатор је УЛУПУДС. Одржава се термину новембар децембар, у УП "Цвијета Зузорић".
Пролећна изложба УЛУС-а
Традиционална ревијална изложба чланова Удружења. Организатор је УЛУС. Одржава се у термину март април, у УП "Цвијета Зузорић".
Јесења изложба УЛУС-а
Традиционална ревијална изложба чланова Удружења. Организатор је УЛУС. Одржава се у новембру, у УП "Цвијета Зузорић" и галерији УЛУС-а.
Ноћ музеја
Манифестација која се одржава једном годишње, средином маја, на територији Београда и већих градова широм Србије, када се музеји, галерије и остали изложбени простори представљају публици на начин на који до сада нису виђени. Током само једне ноћи, посетиоцима се поред редовног програма институција нуде необични и интересантни садржаји, концерти, перформанси, модне ревије и тематске изложбе, који иначе нису доступни у редовним поставкама и у регуларно радно време. www.nocmuzeja.rs
Међународни бијенале карикатуре "Златни осмех"
Организатор је УЛУПУДС. Одржава се у октобру.
Међународни бијенале илустрације "Златно перо Београда"
Организатор је УЛУПУДС. Одржава се непарним годинама, у другој половини године.
Међународни земунски салон карикатуре "Траг"
Организатор је Салон карикатуре Земун. Одржава се у јуну, у Галерији "Стара Капетанија".
Међународни салон карикатуре "Мој поглед на свет"
Оснивач и организатор ИП "Јеж". Одржава се у јуну.
Југословенски конкурс за најбољи графички дизајн "Грифон"
Организатор је Галерија "Графички колектив". Одржава се у септембру, у Галерији "Графички колектив".
Изложба мале графичке форме
Организатор је Галерија "Графички колектив". Одржава се у децембру.
Мајска изложба графике
Традиционална изложба радова уметника графике. Организатор је Галерија "Графички колектив". Одржава се у мају.
Пројекат "Поклони"
Мултимедијална изложба поклона бившем председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу и докумената из збирке Музеја историје Југославије, са аудио и видео записима. Организатор је Културни центар REX. Одржава се у септембру, у галерији REX.
Вајарска радионица "Ада"
У радионици аутори припремају радове (материјал кипарис), који се излажу и постављају на Ади Циганлији. Оснивач и организатор је ЈП "Ада Циганлија". Одржава се у септембру.
Флукс 03 - "Сликом да ти кажем"
Истраживања и разговори о условима и положају становника различитих урбаних средина са презентацијом истраживања. Организатор је Културни центар REX, а аутор пројекта је Небојша Милекић. Одржава се током године у Рипњу, Борчи, Батајници, Сремчици и Калуђерици.
Урбан демо фест
Програм представља музику урбане средине. Организатор манифестације је Агенција "Марко". Одржава се у октобру.
Манифестације аматерског стваралаштва
Оснивач и организатор је Савез културно-уметничких друштава Београда:
Фестивал аматерских хорова – одржава се у марту
Градска смотра рецитатора – одржава се у априлу
Фестивал "Аматери своме граду":
– представљање ансамбала народних игара – одржава се у априлу;
– представљање нових кореографија ансамбала народних игара – одржава се у новембру;
– представљање народних оркестара и солиста певача – одржава се у новембру;
Фестивал београдских аматерских позоришта – БАП, одржава се у мају
Смотра дечјих фолклорних ансамбала, одржава се у децембру
Ликовни салон аматера – одржава се у новембру
КУЛТУРНИ ЦЕНТРИ:
Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6/I, 2621-469, www.kcb.org.rs
Дом омладине Београда, Македонска 22/IV, 324-8202, www.domomladine.org
Дечји културни центар Београд, Таковска 8, 324-2011, www.dkcb.rs
Центар за културу Гроцка, Maјевичка 9, 8502-321, www.kulturagrocka.rs
Центар за културу Стари град, Капетан Мишина 6а, 2639-639, www.centarstag.org.rs
Центар за културу Лазаревац, Хиландарска 2, 8123-344, www.czklazarevac.rs
Центар за културу Младеновац, Војводе Путника 7, 823-1230, www.ckm.co.rs
Центар за културу Раковица, Мишка Крањца 7, 3582-493
Центар за културу Сопот, Космајски трг 7, 825-1238, www.czksopot.org
Центар за културу и спорт "Шумице", Устаничка 125/1, 3837-551, www.sumice.org.rs
Културни центар Чукарица, Тургењевљева 5, 3559-368, www.kccukarica.rs
Установа културе "Театар Вук", Булeвaр крaљa Aлeксaндрa 77a, тeл. 4087-506; 060/2424863, www.teatarvuk.rs
Установа културе "Влада Дивљан", Митрополита Петра 8, 2764-866, www.nubs.rs
Културно-спортски центар "Пинки - Земун", Градски парк 2, 3771-650, www.pinki-zemun.co.rs
Центар за образовање и културу „Бoжидарац - Врачар”, Радослава Грујића 3, 4085-938, www.bozidarac.rs
Дом културе и спортова Обреновац, Краља Александра I 5, 8721-361, www.obrenovac-info.co.rs
Централни дом Војске Србије, Браће Југовића 19, 3234-702
Дом културе "Студентски град", Бул. Зорана Ђинђића 179, 2691-442, www.dksg.rs
Студентски културни центар, Краља Милана 48 и Бул. Зорана Ђинђића 152а, 3602-009 и 260-9527, www.skc.org.rs
Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21, 3610-954, www.czkd.org
Rex, Јеврејска 16, 3284-299, www.rex.b92.net
Шуматовачка – Центар за ликовно образовање, Шуматовачка 122, www.sumatovacka.rs
КОНЦЕРТНЕ ДВОРАНЕ:
Београдска филхармонија, Студентски трг 11, 3282-977, www.bgf.co.rs
Дворана Дома синдиката, Дечанска 14, тел. 3234-328, www.dds.co.rs
Сава центар, Милентија Поповића 9, Нови Београд, 220-6060, www.savacentar.net
Задужбина Илије М. Коларца, Студентски трг 5, 2630-550, www.kolarac.rs
СТРАНИ КУЛТУРНИ ЦЕНТРИ:
Амерички кутак, Македонска 22, 322-7694, www.americancorners.rs
Британски савет, Теразије 8, 3023-800, www.britishcouncil.rs
Француски културни центар, Змај Јовина 11, 3023-600, www.ccf.org.rs
Гете институт (Немачки културни центар), Кнез Михаилова 50, 2622-823, www.goethe.de/belgrad
Италијански институт за културу, Кнеза Милоша 56, 3629-435, www.iicbelgrado.esteri.it
Институт "Сервантес" (Шпански култ. центар), Чика Љубина 19, 3034-182, www.belgrado.cervantes.es
Канадски културни центар, Кнеза Милоша 75, 306-3000, www.canada.rs
Руски центар за науку и културу, Краљице Наталије 33, 2642-178, www.ruskidom.rs
Аустријски културни форум, Кнеза Симе Марковића 2, 3336-500, www.aussenministerium.at/belgradkf
Културни центар Ирана, Наке Спасић 3, 367-2564, www.nur.org.rs
Институт "Конфучије", Студентски трг 3, 3284-595, http://konfucije.fil.bg.ac.rs
Хеленска фондација за културу (Грчки културни центар), Ресавска 34, 3038-113,hfc-worldwide.org/belgrade
ЗАДУЖБИНЕ:
Вукова задужбина, Краља Милана 2, 2682-803, www.vukova-zaduzbina.rs
Задужбина Бранка Ћопића, Краља Милана 23, 3232-524
Задужбина Десанке Максимовић, Скерлићева 1, 2436-780, www.desanka.org.rs
Задужбина Илије М. Коларца, Студентски трг 5, 2635-073, www.kolarac.rs
Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, 3034-250, www.ivoandric.org.rs
Задужбина Милоша Црњанског, Скерлићева 1, 245-1242
Задужбина Николе Спасића, Кнез Михаилова 47/1, 2624-050
АРХИВИ:
Архив Југославије, Васе Пелагића 33, 3690-252, www.arhivyu.gov.rs
Архив Србије, Карнеџијева 2, 3370-781, www.archives.org.rs
Историјски архив Београда, Палмира Тољатија 1, 2606-336, www.arhiv-beograda.org
Филмски архив, Кнеза Вишеслава 88, 354-9794, www.kinoteka.org.rs
Уметнички музеји:
Народни музеј, Трг републике 1а, тел. 330-6000, www.narodnimuzej.rs
Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18, тел. 2626-494, www.mpu.rs
Музеј савремене уметности, Ушће 10, блок 15, тел. 311-5713, www.msub.org.rs
Музеј Zepter, Кнез Михаилова 42, тел. 328-3339, 330-0120, www.zeptermuseum.rs
Културно-историјски музеји:
Етнографски музеј, Студентски трг 13, тел. 328-1888, www.etnografskimuzej.rs
Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11, тел. 3398-335, www.imus.org.rs
Јеврејски историјски музеј, Краља Петра I 71/1, тел. 2622-634, www.jimbeograd.org
Музеј историје Југославије, Ботићева 6, тел. 3671-485, www.mij.rs
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, тел. 2638-264, www.mgb.org.rs
Конак кнеза Милоша, Раковички пут бб, тел. 2660-422
Музеј Бањичког логора, Ген. Павла Јуришића Штурма 33, тел. 3674-877, www.mgb.org.rs
Музеј Београдске тврђаве, Горњи град, тел. 328-4317, www.beogradskatvrdjava.co.rs
Музеј града Београда, Змај Јовина 1, тел. 2630-825, www.mgb.org.rs
Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11, тел. 324-8250, www.kinoteka.org.rs
Завичајни музеј Младеновац, Младеновац, Александрова 69, тел. 823-2969, www.mgb.org.rs
Музеј позоришне уметности, Господар Јевремова 19, тел. 2626-630, mpus.org.rs
Музеј Српске православне цркве, тел. 3282-588, www.spc.rs
Педагошки музеј, Узун-Миркова 14, тел. 2627-538, www.pedagoskimuzej.org.rs
Војни музеј, Калемегдан бб, тел. 3343-441, www.muzej.mod.gov.rs
Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21, тел. 2625-161
Завичајни музеј Земуна, Главна 9, тел. 3165-234
Меморијални музеји и комеморативне колекције:
Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Родољуба Чолаковића 2, тел. 2663-173
Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV, тел. 3340-176, www.mgb.org.rs
Манакова кућа, Гаврила Принципа 5, тел. 3036-114
Меморијална галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36/IV, тел. 262-2163
Меморијални музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5, тел. 3223-126, www.mgb.org.rs
Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25, тел. 2767-140
Музеј афричке уметности, Андре Николића 14, тел. 2651-654, www.museumofafricanart.org
Музеј спорта и олимпизма, Благоја Паровића 156, тел. 355-5000
Музеј ФК "Црвена звезда", Љутице Богдана 1a, тел. 3674-664
Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3, тел. 2651-434, www.mgb.org.rs
Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/I, тел. 3238-397, www.mgb.org.rs
Технички и природно-историјски музеји:
Музеј аутомобила, Мајке Јевросиме 30, тел. 3034-625
Музеј науке и технике, Скендербегова 51, тел. 3037-850, www.muzejnt.rs
Музеј Николе Тесле, Крунска 51, тел. 243-3886, www.tesla-museum.org
Музеј ваздухопловства, Аеродром "Никола Тесла", Сурчин, тел. 2670-992
Природњачки музеј, Његошева 51, тел. 344-2265, www.prirodnjackimuzej.org
ПТТ музеј, Палмотићева 2, тел. 3210-171
Железнички музеј, Немањина 6, тел. 3610-334, www.zeleznicesrbije.com
НАРОДНИ МУЗЕЈ
Најстарија је музејска установа у Србији - основан је 1844. Поседује у фондовима 290.000 инвентарисаних предмета. Збирке: праисторијска, средњовековна, новије српске уметности, страног сликарства. Издаје Зборник Народног музеја и часописе "Нумизматичар" и "Ковчежић". Организатор је великих репрезентативних изложби из земље и иностранства, као и мањих тематских изложби. У саставу Народног музеја су и:
- Галерија фресака, Цара Уроша 20
- Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21
- Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25
Музеј се од 1952. налази у згради Управе фондова саграђеној 1903. по пројекту архитекте Николе Несторовића и Андре Стевановића. Зграда је временом дограђена и преправљена, а током Другог светског рата претрпела је знатна оштећена. Конзерваторско-рестаураторским радовима 1964. враћен јој је првобитан изглед.
У Атријуму музеја приређују се концерти камерне музике, предавања и различите пројекције. Има властиту продавницу где се продају издања Народног музеја, копије фресака, репродукције, разгледнице и слајдови.
У њему се налази један број праисторијских и класичних археолошких колекција, колекција везаних за средњовековну културу и уметност, колекције сликара 8. и 20. века, сјајна колекција иностраних уметничких дела, богато нумизматичко (домаће и инострано) одељење као и графички одсек. Овај музеј је такође познат по својој стручној библиотеци и активностима свог веома развијеног центра за конзервацију и рестаурацију, који се налази међу највећима те врсте у свету.
Највећа вредност која се чува у Народном музеју је Мирослављево јеванђеље - најстарији и најдрагоценији ћирилски рукопис, настао око 1190.
ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ
Основан је 1949. Налази се у згради некадашње Велике школе, коју је као Лицеј отворио 1808. велики српски просветитељ и први српски министар просвете Доситеј Обрадовић. Музеј има стручну библиотеку, са мањом читаоницом и састоји се из два дела - у приземљу је део посвећен Доситеју Обрадовићу, а на спрату део о животу и делу Вука Стефановића Караџића.
Вукову заоставштину откупила је својевремено српска држава од његове кћерке Мине Вукомановић. Овамо су пренесене и све Вукове личне и породичне ствари чуване у Народном музеју, као и један део архивског материјала из Вукове заоставштине похрањене у Српској академији наука и уметности - дипломе, посетнице, разне забелешке, рачуни и рецепти.
Доситејеве личне ствари, библиотека и рукописи разнесени су 1813, па је било теже сакупити аутентичан материјал за музејску поставку. У Иригу су пронађене књиге у библиотеци манастира Хопово из доба када је у њему био Доситеј. На једној је и оригинални Доситејев запис о томе да је књигу причитао.
МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ
Основан је 1958. Има око 8.540 предмета. У саставу Музеја су и:
- Галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36
- Атеље Петра Лубарде, Иличићева 1
- Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Драјзеров пролаз 2
- Салон МСУ, Париска 14
Музеј прикупља најзначајнија дела југословенских сликара, вајара и графичара 20. века, а једина је институција која хронолошки и антологијски приказује југословенску савремену уметност, њене корене, струјања и актуелне вредности. Збирка почиње са 1900. годином и протеже се до најновијих остварења. Поред сталне поставке у Музеју постоји и динамичан галеријски део у којем се организују студијске и ретроспективне изложбе афирмисаних југословенских уметника, као и изложбе стваралаца из других земаља.
У сталној поставци приказан је антологијски избор југословенског сликарства, вајарства и графике 20. века, подељен на три периода. Први период почиње 1900. а завршава се 1918. Обухвата епоху импресионизма коју представљају дела Надежде Петровић, Рихарда Јакопича и других, док су "пленеристи" заступљени сликама Боре Стевановића, Марка Мурата, Бете Вукановић итд. Други период, сложенији и динамичнији, обухвата време између 1918. и 1941. Представљен је шире, као распон епохе, уз истовремено постојање разноврсних школа (конструктивизам, експресионизам, надреализам, интимизам, борбени и критички реализам). Изложена су дела Петра Добровића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Николе Граовца, Лазара Личеноског, Љубе Бабића, Антуна Мотика, Недељка Гвозденовића, Радојице Ное Живановића, Крсте Хегедушића и многих других. Трећи период, од 1945. до данас, најразвијенији, са највећим бројем стваралаца и уметничких тенденција, приказан је опсежно у свим основним токовима. Посебно су приказана померања настала после 1950. (неонадреализам, енформел, сликарство акције, апстрактни пејзажизам, нова фигурација и друго). Ту су слике Петра Лубарде, Ђорђа Андрејевића Куна, Мила Милуновића, Еде Муртића, Лазара Вујаклије, Марка Челебоновића, Стојана Аралице, Ивана Табаковића, Лазара Возаревића, Стојана Ћелића, Зорана Петровића, Јанеза Берника, Ивана Генералића, Вангела Наумовског, Бранка Миљуша, Леонида Шејке, Милића Станковића (Милића од Мачве), Владимира Величковића и осталих.
Посебна целина су скулптуре створене од 1900. до половине седамдесетих година. Обухваћени су најзначајнији југословенски вајари: Иван Мештровић, Антун Аугустинчић, Вања Радауш, Фране Кршинић, Петар Палавичини, Ристо Стијовић, Сретен Стојановић, а од млађе генерације: Надежда Првуловић, Небојша Митрић, Милија Нешић и други. Изложени су, такође, и репрезентативни примерци из велике збирке југословенске графике.
МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ
Oснован је 1950. и припада категорији уметничких музеја специјализованог типа. Основна делатност Музеја је да систематски прикупља, заштићује, чува, проучава, излаже и публикује предмете примењене уметности. Поред дела националне примењене уметности, у Музеју се прикупља истородни материјал из других европских и ваневропских земаља, који је преко културних и привредних веза доспео у наше крајеве.
Музеј примењене уметности је већ прве године свога постојања откупио изванредно вредну збирку разноврсних уметнички обрађених предмета, које је током тридесет година скупљао сликар и графичар Љуба Ивановић. Збирка је садржала више од 3000 предмета, међу којима су се по својој историјској и уметничкој вредности истицали златарски производи, старе рукописне и штампане књиге, предмети резбарени у дрвету, рожини и седефу, дрворезне и сликане иконе и друго.
Најстарији предмети у власништву Музеја датирају из 4. века п.н.е. и припадају нумизматичкој збирци (новац Старе Грчке) у Одсеку за метал и накит, док збирке у Одсеку за савремену примењену уметност садрже и најсавременију уметничку продукцију. У целини, музејске збирке прате развој примењене уметности у распону од 2400 година. Музеј поседује више од 32.000 предмета примењене уметности, међу којима се налазе и дела изузетног уметничког и културног значаја.
Музеј има веома живу изложбену активност, као и сопствену издавачку делатност. Традиционалне музејске манифестације су Салон архитектуре, Дечји салон примењене уметности, Салон савремене примењене уметности и Тријенале керамике. Сваког шестог новембра, на дан оснивања Музеја, приређује се студијска изложба, која приказује до тада неистражено подручје примењене уметности код Срба.
Музеј има надлежност на целој територији Републике Србије за предмете примењене уметности.
МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Основан је 1856. Има 5.351 предмет, од којих је изложено 530. Збирке: иконе, литургијски предмети од метала и дрвета, црквени текстил, богослужбене рукописне и старе штампане књиге, графика (дрворез и бакрорез), портрети, привилегије, синђелије и друга архивска документа. Окосницу чине црквено-уметнички и други предмети који су припадали, углавном, фрушкогорским манастирима. Током Другог светског рата (1941/1942) исти су опљачкани од стране усташа и однети у Загреб, а после рата (1946) враћене Музеју.
Међу експонатима посебну пажњу привлаче Плаштаница краља Милутина (око 1300), затим Похвала кнезу Лазару (покров за главу кнеза Лазара), вез монахиње Јефимије (око 1402). Од металних драгоцености издваја се дарохранилница (1505), рад Димитра из Липове и Тамјаница из Смедерева (1523), дар игумана Дионисија. Оков на рукописно Јеванђеље владике Максима (1512) урадио је 1540. Петар Смедеревац. Лествица Светог Јована Лествичника писана је (1434) по налогу српског деспота Ђурђа Бранковића. Међу иконама издваја се Христос Сведржитељ из 15. века и Васкрсење Христово (Силазак у Ад), критски рад с краја 15. века.
ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ
Настао је као самостална институција 1901. из етнографске збирке Народног музеја. Поседује 151.990 предмета и следеће збирке: народних ношњи, тканина и ћилима; привредних справа; заната; покућства и посуђа (дрво, метал, керамика); предмета уз обичаје; слика; старих фотографија; предмета и слика са терена; предмета ваневропских народа и др. Издаје "Гласник Етнографског музеја". У саставу Музеја је Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића (Краљевића Марка 5).
ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Основан је 1963. Има око 35.500 предмета и збирке из области археологије, етнологије, нумизматике, ликовне и примењене уметности, знамења, печата, плаката, оружја и војне опреме, рукописа, реалија, фотографија и архивског материјала. Издаје Зборник Историјског музеја.
Историјски музеј Србије оријентисао се превасходно на сакупљање грађе о Првом српском устанку 1804, односно почетку организоване борбе против Турака. Веома је богат фонд личних ствари Карађорђа, вође устанка - његово оружје, свечана долама, печат и застава из 1804. Прикупљени су и предмети који су припадали осталим устаничким вођама. Музеј поседује и материјале везане за Други српски устанак.
МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВАО
сновала га је Команда Ратног ваздухопловства и противавионске заштите 1957. Поседује летелице разних типова, моторе, опрему, меморијалне збирке појединих ваздухопловаца, макете и учила. Зграда Музеја, атрактивног изгледа, налази се на платоу испред Аеродрома "Никола Тесла" у Сурчину.
ВОЈНИ МУЗЕЈ
Oснован је 1878. Има 26.047 предмета и следеће збирке: за праисторију, антику и западно наоружање; оријенталног оружја; националних барјака до 1918; фабричког наоружања; уметничких слика од 17. до 20. века; застава од 1918. до 1945; одликовања од 1918. до данас; фотодокумента од 19. века до данас; архивалија и униформи. Издаје часопис "Весник".
Међу предметима који се чувају у Музеју мноштво је занимљивих - од два турска копља и оклопа турског везира из Косовске битке, преко колекција старог оружја, униформи и ратних застава (међу којима и униформа краља Александра Карађорђевића у којој је убијен 1934. у Марсеју), до збирке Ордена народног хероја свих палих партизанских бораца.
На спољном простору око Музеја (бедем и ров Тврђаве) изложени су самопунећи топови из 18. и 19. века, тешка оружја из Првог и Другог светског рата, противавионски и бродсики топови, партизански чамци и друго.
ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ
Основан је 1895, на иницијативу Српског професорског друштва, као Јестаственички музеј, а отворен тек 1904.
Има око 900.000 предмета и следеће збирке: минерала, стена, ловачких трофеја, палеонтолошку, зоолошку и ботаничку. Издаје "Гласник".
У Музеју су тематски изложени поједини исечци из неживе и живе природе. Посебно су занимљиви минерали из рудника Трепча у свету познати по изузетној величини и лепоти кристала. Дат је, такође, историјски преглед геолошких периода, затим преглед јединствене збирке фосилних сисара, те узорци живог света копна и сланих вода.
КОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Конак кнегиње Љубице једна је од малобројних сачуваних зграда из времена владавине кнеза Милоша Обреновића и убраја се у ред најзначајнијих и најрепрезентативнијих споменичких објеката у Београду. Овај нови конак, касније назван Конак кнегиње Љубице, грађен је 1829-1831. године по плановима и под руковођењем Хаџи Николе Живковића, првог званичног кнежевог градитеља. Као своју приватну резиденцију користила га је супруга кнеза Милоша кнегиња Љубица, са синовима Миланом и Михаилом до промене династије 1842. године. Доласком кнеза Александра Карађорђевића на престо Обреновићи су били приморани да напусте Србију, а Конак је дефинитивно изгубио функцију због које је првобитно саграђен. Кућу су у периоду од сто тридесет година користиле разне државне установе, a 1980. године зграда је предата на управљање Музеју града Београда и у септембру исте године у Конаку је отворена стална музејска поставка "Ентеријери београдских кућа 19. века".
Конак је грађен у традиционалном стилу краткотрајног „прелазног периода“ балканске архитектуре, са извесним примесама европског барока. У основном просторном концепту задржана је оријентална традиција, али се на појединим елементима унутрашње декорације и обраде фасада види наступајући утицај западне и средње Европе.
Обухвата три нивоа: подрум, приземље и спрат. Зграда има централно решење приземља и спрата. Главни улаз је био окренут ка башти и терену који пада према обали Саве, а споредан, данас главни налази се у улици Кнеза Симе Марковића бр. 8 у Београду. Подрум Конака, такозвана Сала под сводовима, адаптирана је у модеран изложбени простор у коме Музеј града Београда приређује повремене тематске изложбе.
МЕМОРИЈАЛНИ МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Професор Јован Цвијић (Лозница, 1865 – Београд, 1927) један је од највећих српских научника, утицајан интелектуалац и велики национални радник Краљевине Србије на почетку XX века. Као стипендиста српске владе завршио је студије географије у Бечу, где је и докторирао 1892. на тему феномена карста. По повратку у Београд, 1893. основао је Географски завод, а 1910. Српско географско друштво. Године 1905. изабран је за професора Велике школе, а 1907. постаје први ректор Београдског универзитета. Члан САНУ је од 1900, а њен председник од 1921. године. Био је члан више најзначајнијих европских академија наука.
Мeмoриjaлни музej Joвaнa Цвиjићa основан je 1965. године, а за публику је отворен 1968, у кући у којој је велики географ и научник живео и радио. Легат Јована Цвијића садржи 1467 предмета – архивско-библиотечки материјал и предмете ликовне и примењене уметности. Породична кућа изграђена је на Копитаревој градини у Београду 1905. године. Дубоко научниково разумевање и познавање традиционалне културе, архитектуре и народног духа Балкана, резултирало је избором идејног решења целокупног ентеријера Драгутина Инкиострија Медењака, које је изведено 1908. године. Површине зидова и таваница уметник је осликао у al seco техници, а орнаменте и пластику извео из мотива флоре, фауне и традиционалног веза Србије, Македоније и Далмације. То је поновио и у дизајну сваког комада намештаја.
МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Сликар Паја Јовановић (Вршац, 1859 – Београд, 1957) рођен је у породици фотографа Стевана и Ернестине Јовановић. Године 1875. са оцем је дошао у Беч, где се 1877. уписао на престижну Академију ликовних уметности. По завршетку студија много је путовао и радио за галеристе Париза и Лондона. У Бечу је живео и радио од 1895. године. За члана САНУ изабран је 1888. године. У својој изузетно дугој уметничкој каријери остварио је изузетна дела, историјске композиције: Сеоба Срба, Проглашење Душановог закона; жанр сцене, Кићење невесте, Борба петлова, Мачевање; велики број портрета познатих личности Михаила Пупина, краља Александра и краљице Марије Карађорђевић. Огледао се и у, црквеном сликарству, изводећи иконостасе у црквама у Долову и Новом Саду.
Музej Пaje Joвaнoвићa cмeштeн је у згради у улици Крaљa Милaнa 21 у Београду. Најпoзнaтији cликaр српског академског реализма зa живoтa је ocтaвиo Музejу града Београда брojнe рaдoвe, oд пoчeтних cкицa дo рeпрeзeнтaтивних пoртрeтa и иcтoриjcких кoмпoзициja. Сталну пoставку чине 45 слика, cликaрcки прибoр, личнa дoкумeнтa, диплoмe и мeдaљe, бeлeшкe и прeпиcка. У музejу су излoжeни и нeoрeнecaнcни пoртaл и caлoн у стилу Луjа XV из уметниковог aтeљeа у Бeчу.
ЛЕГАТ ПАВЕ И МИЛАНА СЕКУЛИЋА
У дому Паве и Милана Секулића, који су ови пасионирани колекционари заједно са збирком икона, слика и дела примењене уметности поклонили граду Београду 1970. године, y аутентичном ентеријеру налази се највећа збирка икона коју је у Србији могуће видети на једном месту. Збирку чини 165 икона које су настајале од XV до XX века на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије. Сликарство XIX века заступљено је портретима Павела Ђурковића, Константина Данила и Арсенија Теодоровића и религиозним композицијама Стевана Алексића, Јована Кљајића и других, а сликарство XX века пејзажима Јована Бијелића, Марка Челебоновића и Игњата Јоба.
Архитект Милан Секулић (Сремска Митровица, 1895 - Београд, 1970) у међуратном периоду пројектује неколико стамбених вишеспратница, приватних и пословних зграда у Београду, међу којима треба истаћи стару зграду дневног листа "Политика" и зграду у Узун Мирковој 5 у Београду, у којој се налазио њихов породични дом. Као веома цењени предузимач, упоредо организује и највеће грађевинске подухвате свога времена, палату Албанију у Београду и Бановску палату у Новом Саду.
МУЗЕЈ ТОМЕ РОСАНДИЋА
Музеј вајара Томе Росандића налази се у кући у којој је велики уметник живео и радио од 1929. године, а коју је 1955. са својим одабраним радовима поклонио Београду. Аутентичан амбијент дома Томе и Маре Росандић сачуван је у музеолошкој поставци отвореној 1963. године.
Тома Росандић (Сплит, 1878–1958) школовао се у Риму, Фиренци, Венецији и Бечу. У Београду се настанио 1921. као искусан излагач на међународним изложбама (Беч 1909, Рим 1911, Лондон 1917, Париз 1919). Росандић је био професор Уметничке школе у Београду од 1922. оснивач и први ректор Уметничке академије у Београду од 1937, редован члан САНУ од 1946. и “мајстор вајар” Мајсторске радионице Томе Росандића од 1949. до 1955. Росандићево уметничко интересовање кретало се од фигуре, бисте, рељефа, монументалних композиција и споменика прогфаног и религиозног карактера, до предмета примењене уметности. Скулптуре је изводио у камену, дрвету, бакру, сребру и бронзи (Ecce homo, Младост, Аутопортрет, Уморни борац). У музеју се налазе скулптуре (аморети, Распеће, Ускрснуће, Арханђел Михаило), дела примењене уметности (путир, тамњаница, шкропионик), припремљене за архитектонско дело Маузолеј Петриновић на Брачу, које је уметник градио од 1924. до1927. године. У развоју српске скулптуре 20. века Росандић је био једна од водећих стваралачких личности.
МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА
Музеј Бањичког логора посвећен је успомени на заточенике и жртве нацистичког концентрационог логора из Другог светског рата. Прва поставка музеја, у ограниченом простору, отворена је 1969. године. Нова концепција реализована је 1983. на око 450 квадратних метара, а на основу нових истраживачких резултата 2001. године представљена је измењена и допуњена поставка Музеја Бањичког логора. Документарна грађа, плакати и фотографије, уз велику макету логорског комплекса, чине оквир у који се уклапају сачувани лични предмети, оригинални цртежи, скице и ручни радови логораша. Посетиоцима се на овом простору представља укупно 400 експоната. Посебно се издваја меморијална сала у којoj je реконструисан амбијент логорашке собе.
Логор на Бањици је основан 5. јула 1941. године у згради 18. пешадијског пука Војске Краљевине Југославије, док су први заточеници доведени 9. јула. Кроз концентрациони логор Бањица прошло је 24.000 затвореника, у великој већини Срба, али и других страних држављана. До данас је поуздано идентификовано 4.200 стрељаних логораша. Овом списку треба додати и хиљаде заточеника који су били депортовани широм Европе. Логор је распуштен 4/5. октобра 1944. године.
СПОМЕН-МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Иво Андрић (Травник, 1892 - 1975, Београд), један је од најзначајнијих писаца са југословенских простора. Андрић је рођен у Травнику, одрастао у Вишеграду, школе похађао у Сарајеву, Загребу, Бечу, Кракову, тамновао у аустроугарским затворима као припадник организације Млада Босна. Године 1919. постаје грађанин Београда и ступа у дипломатску службу, у којој остаје све до избијања Другог светског рата. У међувремену је, 1924. године докторирао на Универзитету у Грацу у области филозофских наука. Аутор је неколико великих романа, више књига приповедачке прозе и лирско-филозофске поезије, есеја и критика. Године 1961. добија Нобелову награду за књижевност. Своје најзначајније романе "На Дрини ћуприја", "Госпођица" и "Травничка хроника" написао је у Београду, током окупације 1941-1945.
Спомен-музеј Иве Андрића отворен је 1976. у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео са супругом Милицом Бабић од 1958. године. Сачуван је аутентичан распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. У адаптираном преосталом простору отворена је стална музејска поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво лауреата Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички предмети, лични предмети, књиге и часописи, одликовања.
МУЗЕЈ МЛАДЕНОВАЦ
Музеј Младеновца основан је 1982. године, а од 1985. налази се у саставу Музеја града Београда. Смештен је у некадашњој приватној кући, саграђеној 1925. године у неокласицистичком стилу. Музеј има сталну поставку која презентује општину Младеновац у свом археолошком, историјском и етнографском развоју. Повремено се у том простору организују тематске и друге пригодне изложбе.
Опера и Балет су део Народног позоришта, www.narodnopozoriste.rs
Београдска филхармонија, Студентски трг 11, тел. 3282-977, www.bgf.co.rs
Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ, Илије Гарашанина 24, тел. 3236-539, 3237-593 www.cebef.rs ,
Музичка омладина Београда, Теразије 26/II, тел. 2686-380, www.music-competition.co.rs
Ансамбл народних игара "Коло", Митрополита Петра 8, тел. 2762-361, www.kolo.rs
Задужбина Илије М. Коларца, Студентски трг 5, 2630-550, www.kolarac.rs
ОРКЕСТРИ:
Ансамбл за рану и традиционалну музику "Ренесанс", Јове Илића 2, тел. 3910-735, www.ensemblerenaissance.com
Београдски гудачки квартет, Џорџа Вашингтона 30, тел. 064/1408639, www.bgstringquartet.com
Београдски гудачки оркестар "Душан Сковран", Милентија Поповића 9, тел. 3114-087, www.belgradestrings.org.yu
Joculatores slavenses, Радослава Грујића 2а, тел. 2455-953, www.slavenski.edu.rs
Камерни ансамбл "Musica antiqua Serbiana", Косовска 32, тел. 3244-736, www.vera-antiqua.com
Квартет Bellotti, Јужни булевар 36/11, тел. 3860-451, www.bellottiquartet.com
Народни оркестар РТС, Хиландарска 2, тел. 3237-303, www.rts.rs
Сања Илић & "Балканика", Ресавска 26, тел. 063/237724, www.sanjailic.yuonline.net
Симфонијски оркестар РТС, Хиландарска 2, тел. 3237-303, www.rts.rs
Симфонијски оркестар Уметничког ансамбла Војске Србије, Браће Југовића 19, тел. 323-4711
Српски гудачки квартет "Мокрањац", Др Агостина Нета 78/32, тел. 3182-691
Трио "Симонути", Џорџа Вашингтона 28а, тел. 3224-469, www.simonutti.com
Филхармонија младих "Борислав Пашћан", Студентски трг 11, 3430-465
Хор и оркестар ФМУ, Краља Милана 50, тел. 3621-170, www.fmu.bg.ac.rs
ХОРОВИ:
Хор РТС, Хиландарска 2, тел. 3237-303, www.rts.rs
Дечији хор "Колибри", Хиландарска 2, тел. 3237-303, www.rts.rs
Београдски мадригалисти, Теразије 45, тел. 3242-448, www.beomadrigalisti.rs
Collegium Academicum, Карађорђева 49, тел. 2658-889
Вокални ансамбл "Октоих", Тихомира Вишњевца 6, тел. 3820-441. www.oktoih.net
Колегијум музикум, Краља Милана 50, тел. 2642-414
Хор АКУД "Бранко Крсмановић", Балканска 4, тел. 3613-451, www.krsmanovic.org
Хор АКУД "Лола", Ресавска 11, тел. 3233-002, www.kudlola.org.rs
Хор КУД "Абрашевић", Ресавска 76, тел. 2641-746
Хор "Браћа Барух", Краља Петра I 71a, тел. 2623-535
Хор Уметничког ансамбла Војске Србије "Станислав Бинички", Браће Југовића 19, тел. 323-9971
Певачко друштво "Мокрањац", Крушедолска 2а, тел. 2458-490, www.mokranjac.org.rs
Прво београдско певачко друштво, Косанчићев венац 32, тел. 2182-444, 3025-222, www.pbpd.info
ЏЕЗ ОРКЕСТРИ:
Џез оркестар РТС, Хиландарска 2, тел. 3237-303, www.rts.rs
Васил Хаџиманов бeнд, www.vhband.com
Иван Швагер трио, Панте Тутунџића 7/III, тел. 1761-425
Јован Маљоковић и Балкан салса бенд, Кичевска 30, тел. 2431-138, www.jovan-maljokovic.com
Квартет Владе Маричића, Војводе Степе 37а, тел. 2469-107, www.vladimirmaricic.com
Лазар Тошић квинтет, Његошева 17, тел. 3245-568
Милош Крстић трио, Кумановска 4, тел. 2444-016
Џез квартет Неше Петровића, Грчића Миленка 4б, тел. 3444-501
КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКА ДРУШТВА:
"20. октобар", Омладинских бригада 138, тел. 3177-4220
"Абрашевић", Ресавска 76, тел. 2641-746
"Бранко Радичевић", Првомајска 118, Бољевци
КУД Дома аматера "Бранко Радичевић", Масариков Трг 10, тел. 316-3254
"Врбица", Београдска 1, Земун, тел. 064/1119445
"Бранко Цветковић", Милоша Поцерца 10, тел. 2646-142
"Будућност", Маршала Тита 26, Добановци, тел. 063/274483
"Васа Пелагић", Ћалинска 36, Котеж, тел. 064/1160498
"Весели Космајци", Космајски трг 7, Сопот, тел. 825-1238
"Војвода Јанко Катић", Краља Петра Првог 173/4, Младеновац, тел. 065/3772005
"Вранић", Трг палих бораца 1, Вранић, тел. 8302-169
"Вук Караџић" - ИПМ, Војислава Илића 141, тел. 2488-3400
"Вукица Митровић", Устаничка 194, тел. 3047-694
"Градимир", Милешевска 42а, тел. 3086-549
"Дадов", Десанке Максимовић 8, тел. 324-3643
"Димитрије Котуровић", Мишка Крањца 7, тел. 3582-276
"Димитрије Туцовић", Пожешка 52, тел. 354-1014
"Диоген", Војвођанска 84, Сурчин, тел. 8443-309
"Диша Ђурђевић", Дише Ђорђевића 91, Вреоци
"Драган Марковић", Боре Марковића 235, Забрежје, тел. 8721-361
"Друштво РОМ", Радних акција 67, Железник, тел. 064/2577-134
"Душан Петровић-Шане", Устаничка 125а, тел. 3837-571
"Ђока Павловић" - ПТТ, Митрополита Петра 8, тел. 2764-270
"Заклопача", Цара Лазара 4, Заклопача, тел. 8525-191
"Зора фрула", Радоја Дакића 25, тел. 3096-300
"И. Л. Рибар", Стјепана Супанца 1б, Железник, тел. 574-033
"Извор", Велика Крсна, тел. 8215-084
"Икарбус", Првомајска 8, Земун, тел. 3162-209
"Јединство", Цетињска 3, тел. 3373-496
"Колубара", 3. октобра 245, Велики Црљани, тел. 816-1495
"Лазар Хребељановић", Борска 11а/25, тел. 351-1198
"Лола", Ресавска 11, тел. 323-3002, www.kudlola.org.rs
"Мика Митровић-Јарац", Др Суботића 8. тел. 556-418
"Милан Ђ. Милићевић", Ерчанска 1, Рипањ, тел. 8651-643
"Миломир Петровић", Београдска 81, Сремчица, тел. 064/2582057
"Милорад Пантић", Савска 7, Остружница
"Младост", Палих бораца 37, Ресник, тел. 8040-266
"Младост", Степојевац, Лазаревац, тел. 8181-193
"Никола Тесла А", Богољуба Урошевића бб, Обреновац, тел. 8724-394
"Никола Тесла" - ГСП, Змај Јовина 41, тел. 2632-273
"Опанак", Добановачка 2а, тел. 063/396-204
"Паб", Митраљетина 2, Батајница, тел. 022/ 341-691, 063/8790-343
"Петрова гора – Кордун", Дечанска 8/4, тел. 323-1994
"ПКБ корпорација", Товилиште 35, Падинска Скела, тел. 887-1668
"Полет", Цетињска 2, тел. 322-5217
"Рад", Јурија Гагарина 40, тел. 2270-072
"Радивој Поповић", Светог Саве 16-18, тел. 2437-338
"Рудар", Аранђеловачки пут 1, Лазаревац, тел. 8192-333
"Савез аматера Лазаревца", Дише Ђорђевића бб, Лазаревац, тел. 812-3344
"Савез гуслара Србије", Николе Добровића 9, Нови Београд, 318-0307
"Свети Сава" - СПК, Школски трг 2, тел. 3429-985, www.kudsvetisava.org.rs
"Светолик Ранковић", Велика Моштаница, тел. 889-510
"Сладкович", Браће Икерс 14, Бољевци, тел. 8443-029
"Србија" - ИМТ, Тошин бунар 268, тел. 1778-675
"Срем", Браће Ђорђевића 40, Јаково, тел. 8416-286
"Стари Душановац", Устаничка 125/2, тел. 3837-571
"Стеауа", Бориса Кидрича 78, Овча, тел. 2731-409
"Стеван Штрбац", Саве Ковачевића 2, Врчин, тел. 8053-528
"Стублине", Обреновац, тел. 063/314-906
"Студент – гусларско друштво", Студентски град III блок, Нови Београд, тел. 3103-481
"Талија", Гандијева 198/36, Нови Београд, тел. 3184-174
"Театар М", Јанка Катића 18, Младеновац
"Чукарица", Пожешка 41, тел. 063/279168
"Шпанац", Студентски град 3, тел. 2695-036
"Шумадија", Влашка, Младеновац, тел. 064/1333148
"Шумадија", Миодрага Вуковића 2, Барајево, тел. 8332-008Савез КУД-ова Београда, Зелени венац 2, тел. 2621-042СОКОЈ – Организација музичких aутора Србије, Мишарска 12–14, тел. 3238-761, факс: 3236-168, www.sokoj.rs
АТЕЉЕ 212, Светогорска 21, 324-7342, www.atelje212.rs
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, Милешевска 64a, 2837-000, www.bdp.rs
БИТЕФ ТЕАТАР, Сквер Мире Траиловић 1, 322-0608, www.bitef.rs
ПОЗОРИШТЕ "БОШКО БУХА", Трг Републике 3, 2632-887, www.buha-theater.com
ДАДОВ, Десанке Максимовић 6/I, 324-3643, www.dadov.rs
МАЛО ПОЗОРИШТЕ "ДУШКО РАДОВИЋ", Абердарева 1, 323-2072, www.malopozoriste.co.rs
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, Краља Милана 50, 3061-957, www.jdp.co.rs
ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА, Теразије 29, 3302-650, www.pozoristeterazije.com
МАДЛЕНИАНУМ - ОПЕРА И ТЕАТАР, Земун, Главна 32, 316-2797, www.madlenianum.rs
КПГТ, Радничка 3, 305-5070
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, Француска 3, 2620-946, www.narodnopozoriste.rs
ПАН ТЕАТАР, Бул. краља Александра 298, 2418-524, www.panteatar.rs
ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА "ПИНОКИО", Гоце Делчева 1, Нови Београд, 2691-715, www.ptpinokio.com
ПОЗОРИШТЕ "ПУЖ", Радослава Грујића 21, 2438-036, www.pozoristancepuz.com
ПОЗОРИШТЕ "СЛАВИЈА", Светог Саве 16, 2436-995, www.pozoriste-slavija.co.rs
УК "ВУК КАРАЏИЋ", Булевар краља Александра 77a, 2424-860, www.ukvuk.org.rs
ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР, Милана Ракића 38, 2419-664, www.zvezdarateatar.rs
ПОЗОРИШТЕ "ТЕАТАР 78", Ресавска 78, 3615-307, www.teatar78.com
ТЕАТАР „ВУК”, Булевар краља Александра 77а, https://teatarvuk.rs/
Асоцијација независних театара:
Дах театар, Марулићева 8, тел/факс: 2441-680, www.dahteatarcentar.com
"Борис Чакширан", Бирчанинова 2, 2646-930
Плаво позориште, Сењачка 3, 2651-877, www.plavopozoriste.com