Религија

Према попису становништва из 2002. године Београђана православне вероисповести има 90,68%, исламске 1,29%, католичке 1,03%, протестаната 0,24%, 0,03% Јевреја, 2,02% су непознате вероисповести, а 3% се изјаснило да нису верници.

Најзначајнија београдска православна црква - Саборна црква саграђена је 1840. Међу најстарије убрајају се Николајевска црква (1745) и Богородична црква (1783) у Земуну. Монументални храм Светог Саве, највећи православни храм, може да прими 12.000 верника. Значајем и изгледом издвајају се и цркве Ружица и Света Петка, црква Светог Марка, Вазнесенска, Топчидерска и црква Александра Невског. На ширем подручју града налазе се и две старе цркве - брвнаре у селима Вранићу и Орашцу.

На подручју Београда и у његовој широј околини, налази се неколико манастира грађених крајем XV века или касније, више пута рушених и поново подизаних, и углавном у целини или делимично, обновљених у протекле две деценије. Манастири Раковица, Ваведење пресвете Богородице, Фенек, Рајиновац и Тресије лепи су споменици српске прошлости. Делимично су обновљени манастири у Сланцима, у Мислођину и Павловац на падинама Космаја. Рушевине манастира Кастаљан тешко су доступне због лошег прилазног пута.

У Београду се налази и неколико римокатоличких цркава, једна синагога, једна џамија и више богомоља других вероисповести.

Писаних извора о боравку Јевреја у Београду има од XVI века. Истраживачи сматрају да их је у Београду било и у ранијим вековима. Јевреји који су живели у земљама Средње Европе и били носиоци утицаја немачке културе и језика, названи Ашкенаски Јевреји, населили су се на обали Саве. У улици Маршала Бирјузова 19 налази се и данас активна синагога коју је 1926. изградила заједница ашкенаских Јевреја у Београду. У близини ове грађевине је средином XIX века постојала стара ашкенаска синагога која је срушена током разних реконструкција тог дела града. На територији општине Земун постојале су две синагоге, Ашкенаска - изграђена 1850. која данас није активна, али су остала нетакнута сва обележја која упућују на то да је у питању верски објекат, и Сефардска - која је срушена током савезничког бомбардовања Земуна 1944.

Сефардски Јевреји, они који су прогнани из Шпаније 1492. и који се потом насељавају у земљама Медитерана и у Отоманској империји, насељавају се на подручју Београда од XVI века. Њихово насеље је било на обали Дунава, на Јалији. На старим плановима града Београда из XVIII века, Јеврејска улица је убележена на истом месту на коме се налази и данас.

Судећи по историјским изворима београдска јеврејска заједница је највиши културни домет имала током XVII века када је у Београду постојала Јешива - јеврејска верска школа. Рабини, учитељи из те школе штампали су своје књиге у Венецији, Кракову, Цариграду. У близини Јеврејске улице налазила се стара синагога која је изграђена у XVII веку и више пута преправљана, као и ритуално купатило. Јевреји су у том делу града живели све до I светског рата.

Пред Други светски рат у Београду је било око 10.000 Јевреја. Од тога око 80% су били сефардски Јевреји, који су се до краја XIX века служили шпанским језиком као говорним, а 20% су били ашкенаски Јевреји, којима је говорни језик био јидиш, мешавина немачког и хебрејског језика. Свака од ових скупина Јевреја била је организована и имала своју општину са администрацијом, школом, гробљем и разним верским, хуманитарним, културним и националним друштвима. Данас у Београду још постоји хор Браћа Барух, који је као Српско јеврејско певачко друштво почео да делује још 1879.

Заједница београдских Јевреја је током Холокауста скоро потпуно уништена. У бомбардовању Београда у априлу 1941. године, уништен је Дорћол, скоро све синагоге. Мушкарци Јевреји уништени су масовним стрељањима током септембра и октобра 1941. Одвођени су из сабирног логора Топовске шупе, који се налазио на Аутокоманди. Жене и деца уништени су у логору Сајмиште у периоду од 8. децембра 1941. до маја 1942. Известан број Јевреја убијен је у логору Бањица. На обали Дунава, где је некада било јеврејско насеље, налази се данас споменик Јеврејима Београда, који је урадио скулптор Нандор Глид.

Данас у Београду живи око 2200 Јевреја.

Јеврејска општина Београд, Краља Петра 71а, тел. 2622-449

Јеврејска општина Земун, Дубровачка 21, тел. 195-626, http://joz.rs

Савез јеврејских општина Србије, Кнегиње Љубице 14, тел. 2910-363, www.savezjos.org/sr/

Јеврејски историјски музеј, Краља Петра 71a, тел. 2622-634, www.jimbeograd.org
радно време: сваког дана 10.00-12.00, осим понедељка

Синагога, Маршала Бирјузова 19

Јеврејско гробље, Мије Ковачевића 1, тел. 768-250

Јеврејско гробље, Цара Душана 32, Земун

ИСЛАМСКА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ
Господар Јевремова 11, тел. 2622-428, 3031-284 тел/факс 3031-285

Муфтија Исламске заједнице, тел. 2622-337, 3283-195
Одбор Исламске заједнице, тел. 2622-337, 2622-428
Дамад Али пашино турбе, Калемегдан
Шејх Мустафино турбе, Студентски трг

БАЈРАКЛИ ЏАМИЈА
Господар Јевремова 11, тел. 2622-428

Саграђена је око 1575. године, као једна од 273 џамија и месџида (посебне исламске богомоље), колико их је у турско доба било у Београду (Путописи Евлије Ћелебије). Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Једнопросторна грађевина са куполом и минаретом. У време аустријске владавине (1717-1739) претворена је у католичку цркву када је и срушен највећи број џамија). По повратку Турака, поново је џамија. Хусеин-бег, ћехаја (помоћник) главног турског заповедника Али-паше, обновио је богомољу 1741. године, па се неко време звала Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија. Крајем 18. века названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама. После обнове у 19. веку, коју су предузели српски кнезови, постаје главна градска џамија. И данас је једина активна исламска богомоља у граду Београду.

БЕОГРАДСКА НАДБИСКУПИЈА
Надбискупијски ординаријат
Светозара Марковића 20,
тел. 3032-246, факс 3032-248
е-mail: nadbiskupija@kc.org.rs

РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Фрањевачка црква, Земун, Штросмајерова 6 (у парку), тел/факс 198-134
Црква Криста Краља, Крунска 23, 3232-308
Црква Пресветог Тројства, Сурчин, Војвођанска 227, тел. 840-116
Црква Светог Анте, Брегалничка 14, 2404-390
Црква Светог Јосипа Радника, Прибојска 23, тел. 763-059
Црква Светог Петра, Македонска 23, тел. 3030-815
Црква Светог Ћирила и Методија, Пожешка 35, тел. 3056-120, факс 553-510
Црква Узнесења блажене Дјевице Марије, Хаџи Милентијева 75, тел. 435-712
Црква Узнесења блажене Дјевице Марије, Земун (код пијаце), тел. 616-281
Црква Узнесења Светог Крижа, Борча, Жарка Зрењанина 17, тел. 763-059

РИМОКАТОЛИЧКИ САМОСТАНИ
Самостан Исусових малих сестара, Ђевђелијска 51, тел. 409-043
Самостан Сестара кћери кршћанске љубави (Усмиљенке), НХ Боре Марковића 8, тел. 555-489
Самостан Сестара милосрдница, Крунска 19, тел. 3231-277
Самостан Сестара милосрдница, Земун, Градски парк 8, тел. 612-324
Самостан Школских сестара Светог Фрање, Земун, Карађорђева 9, тел. 606-585
Самостан Сестара фрањевски безгрешног зачећа, Вишеградска 23, тел. 642-280

ПАТРИЈАРШИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Краља Петра I 5, тел. 328-2593, www.spc.rs

Садашња зграда Патријаршије сазидана је 1934-35. године по пројекту архитекте Виктора Лукомског. Зграда има четвртасту основу, солидне је грађе и монументалних облика. На главној фасади, према Саборној цркви, истиче се импозантни портик са ониским стубовима и лучно обликованим порталом, над којим је извајан грб Српске патријаршије. На горњем делу исте фасаде, у ниши, налази се мозаичка композиција са ликом светог Јована Крститеља. У источном делу зграде налази се капела посвећена светом Симеону Мироточивом. У њој се налази дуборезни иконостас, рад охридских мајстора, са иконама које је 1935. године насликао Владимир Предојевић.

У Патријаршији се налазе Библиотека и Музеј Српске православне цркве.

САБОРНА ЦРКВА
Кнеза Симе Марковића бб, www.saborna-bgd.spc.rs

Саграђена је 1837-40. године по налогу кнеза Милоша Обреновића, а по пројекту и плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда, у стилу класицизма са елементима касног барока. Посвећена је Светом арханђелу Михајлу. Унутрашњост храма је богато украшена. Дуборезни позлаћени иконостас израдио је вајар Димитрије Петровић, а иконе на иконостасу, певницама, троновима и предикаоници, као и композиције на зидовима и сводовима, насликао је Димитрије Аврамовић, један од најистакнутијих српских сликара 19. века.

Посебну вредност представља црквена ризница. У цркви се налазе мошти светог цара Уроша и светог деспота Стеве Штиљановића, као и гробнице црквених поглавара и српских владара из династије Обреновић (Милоша, Михаила и Милана). Испред главног портала сахрањена су два великана српске културе: Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић.

Светосавска омладинска заједница
Господар Јевремова 42, тел. 628-694
www.sozbg.rs

Манастир Ваведења Пресвете Богородице, Василија Гаћеше 8, 650-952
Манастир Преноса моштију Светог оца Николаја - Грабовац
Манастир Рођења Пресвете Богородице - Рајиновац, Бегаљица, 890-890
Манастир Светог архангела Гаврила, Градски парк бб, Земун, 615-791
Манастир Преподобне мати Параскеве - Свете Петке - Фенек, Бољевци, 8446-604
Манастир Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, Сибница
Манастир Светог архангела Гаврила - Тресије, Неменикуће
Манастир Светог архангела Михаила - Раковица, Патријарха Димитрија 34, 581-292
Манастир Светог архиђакона Стефана, Сланци, Велико Село, 784-470
Манастир Светог оца Николаја, Павловац, 8219-471

МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Василија Гаћеше 8

Манастир се налази на Сењаку. Подигнут је 1936-37. године као задужбина Персе Миленковић, по плановима арх. Пере Поповића. Црква је грађена у духу традиције српског средњовековног градитељства: обликована је као монументални петокуполни храм са основом у облику уписаног крста. На зиданом иконостасу налазе се иконе, рад руских сликара из 1937-39. године. Живопис изведен у "ал секо" техници 1975-80. године дело је руку сликара конзерватора Душана Михајловића.

У склопу конака, који је рађен у исто време кад и црква, подигнута је и капела Св. Николе. У манастирској порти налазе се гробови црквених великодостојника: митрополита скопског Јосипа, митрополита загребачког Доситеја, митрополита будимског Арсенија и митрополита загребачког Дамаскина.

МАНАСТИР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - РАКОВИЦА
Патријарха Димитрија 34

Манастир је подигнут у 14. веку, а у историјским изворима се помиње од 16. века. Више пута је рушен и обнављан. Црква је обликована у стилу моравске школе: основа је у облику триконоса са припратом и два спољна шестострана кубета. Стари зидни иконостас замењен је 1862. године новим дуборезним, чију изградњу је платио кнез Mихаило Обреновић. Иконостас је почетком 20. века поправљен и тада су на места старих икона стављене нове које је израдио сликар калуђер Рафаило Момчиловић.

Манастир поседује богату ризницу у којој се чувају многи драгоцени предмети, као значајна збирка књига 17-19. века. У припрати се налази породична гробница Јеврема Обреновића и генерала Миливоја Блазнавца. Споља, уз северни зид припрате стоји надгробни споменик устаничком војводи Васи Чарапићу. У порти су гробови Наума Ичка, патријарха Димитрија, Себастијана Роша и других истакнутих личности.

МАНАСТИР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА
Градски парк бб, Земун

Црква је саграђена 1786. године. Ктитор је био Теодор Тоша Апостоловић, од Солуна, воскар, фабрикант сапуна и свећа. Црква је прво служила као карантинска на граници Турске и Аустрије.

Иконостас, резбарен у дрвету и позлаћен, урађен је у духу барока, а иконе су израдили земунски сликари Димитрије Братоглић и његов помоћник Константин Лукић 1830-31. године.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Богородична црква Ружица, Калемегдан 6, 624-604
Црква Покрова Пресвете Богородице, Кајмакчаланска 55, 424-431
Црква Рођења Пресвете Богородице, Светосавска 15, Земун, 613-154
Црква Сабора српских светитеља, Пера Ћетковића 6a, 776 -534
Црква Свете тројице, Господара Вучића 89, 444-3077
Црква Свете тројице, Цара Душана 83, Земун, 100-301
Црква Свете тројице, Косовских божура 1, 474-454
Црква Светих апостола Петра и Павла, Булевар војводе Путника 11, 663-120
Црква Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Мишка Крањца 4, 562-061
Црква Светог Александра Невског, Цара Душана 63, 629-274
Црква Светог апостола и еванђелисте Марка, Таковска 4, 323-1940
Црква Светог архангела Гаврила, Хумска 26, 647-771
Црква Светог цара Константина и царице Јелене, Јове Илића 123, 472-295
Црква Светог цара Лазара, 21. дивизије 33, 416-347
Црква Светог Великомученика Георгија (Бежанијска црква), Војвођанска 70, 31-85-861
Црква Светог Апостола Томе, Ново Бежанијско гробље (у изградњи), 161-093
Црква Светог Јована Владимира, Игњата Јоба бб
Црква Светог Георгија, Баново брдо, Зрмањска 1, 555-942
Црква Светог Јована Крститеља, Заплањска 47a, 473-561
Црква Светог Николе, Рузвелтова 50, 768-842
Црква Светог оца Николаја, Његошева 43, Земун, 101-537
Црква Светог пророка Илије, Витезова Карађорђеве звезде 61, 419-104
Црква Светог Саве, Крушедолска 2a, 2432-585
Црква Светог Стефана Дечанског, Браће Лукић 8, 571-248
Црква Светог Трифуна, Пионирска 6, 557-988
Црква Светог Василија Острошког, Партизанске авијације 21a, Нови Београд
Црква Светог вазнесења Господњег, Мије Орешког 4, 517-205
Црква Светог великомученика Димитрија, Сибињанин Јанка 1a, Земун
Храм Светог Саве, Катанићева бб
Капела Свете Петке, Калемегдан
Капела Светих врачева Козме и Дамјана, Делиградска 38
Саборна црква, Кнеза Симе Марковића 3, 636-684
Вазнесењска црква, Адмирала Гепрата 19, 643-533

РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Црква Свете тројице, Таковска 4, тел. 3236-435

РУМУНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Храм Светог цара Константина и царице Јелене, Овча, Михаила Еминескуа 55, тел. 731-348

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
на Врачарском платоу

Храм се налази у источном делу Светосавског трга. Припреме за његову изградњу трајале су веома дуго, још од 1894. На другом конкурсу расписаном 1926. године усвојено је архитектонско решење арх. Богдана Несторовића, уз касније прихватање неких елемената пројекта арх. Александра Дерока. Освећење темеља извршио је патријарх Варнава 15. септембра 1935. године, а када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 27. маја 1939. године свечано осветио, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Тек у лето 1984. године добијена је дозвола од државе за наставак градње, па је ратом и људском небригом оскрнављен храм поново осветио патријарх Герман у присуству свих српских архијереја, 30. априла 1985. године, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. За протомајстора изградње одређен је арх. Бранко Пешић, професор Универзитета. Иако у изградњи, већ данас спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

СВЕТИ САВА
(1169-1236), архиепископ српски

Син Стефана Немање, великог жупана српског. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.

БОГОРОДИЧНА ЦРКВА РУЖИЦА
Калемегдан 6

Налази се у северноисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-69. године претворен у војну цркву. После великих оштећења, насталих после Првог светског рата, црква је обновљена 1925. године. Изрезбарени иконостас је урадио Коста Тодоровић, а иконе на њему насликао јеромонах Рафаило Момчиловић. Зидне композиције насликао је Андреј Биценко, руски сликар.

КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ
Калемегдан

Налази се у непоседној близини цркве Ружица, подигнута после 1867. године под "чудотворним извором". Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њене унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић.

ВАЗНЕСЕЊСКА ЦРКВА
Адмирала Гепрата 19

Црква је подигнута 1863. године. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михајло, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фернанд Стеванов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена најпознатијем сликару тог времена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио 1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века.

НИКОЛАЈЕВСКА ЦРКВА
Његошева 43, Земун

Црква се налази у старом историјском језгру Земуна испод средњовековне тврђаве Гардош. Подигнута је 1725-1731. године. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18. веку. Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762. године насликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18. века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета, као и збирку икона из 18. и 19. века. У цркви се чувају мошти св. апостола Андреје Првозваног.

ЦРКВА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
Цара Душана 63

Стара црква на Дорћолу изграђена је 1877. године и посвећена св. Александру Невском. Она је служила својој намени до 1891. године, када је одлучено да се подигне већи храм. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, а освећење темеља обављено је 1912. године. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-29. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930. године. Иконе су насликане исте године у иконописној радионици руског сликара Бориса Сељанка. У црквеним певницама налазе се споменици ратницима погинулим у ослободилачким ратовима (1876-1918) као и споменици руском цару Николају II и краљу Александру I Карађорђевићу. Садашње зидне композиције насликао је у "ал секо" техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-72. године.

ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА
Булевар краља Александра 17

Црква Св. Марка на Ташмајдану грађена је 1931-1940. године на месту старе цркве из 1835. године, према плановима арх. Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је најсроднији манастиру Грачаници. Опремање и украшавање храма још није завршено. У јужном делу наоса налази се саркофаг са костима цара Душана, које су пренесене из његове задужбине манастира Св. Арханђела код Призрена. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.

ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Партизанске авијације 21a, Нови Београд

Најмлађи православни храм у Београду, уједно је и прва црква подигнута на територији Новог Београда после Другог светског рата. Градња је започела 1996. године, а црква је освећена 2001. Ослањањем на хришћанску традицију и на сјајна остварења старих српских неимара, архитекта Михајло Митровић се определио за облик прастаре хришћанске ротонде, коју прате нижи анекси и високи звоник на западу и тролисна олтарска апсида на истоку. Храм Св. Василија Острошког представља композиционо чврсту и ликовно хомогену целину, остварену модерним конструкционим поступком. Подигнута је прилозима поштоваоца дела светог Василија Острошког Чудотворца.