Servisni centar 11011
Karađorđeva 71
e-mail: beoeko@beograd.gov.rs
Ivana Vilotijević, sekretar, 7975-100
dr Jasmina Madžgalj, podsekretar, 7975-100
Prijem stranaka radnim danima od 8.30 do 15.30 časova.
ORGANIZACIONA STRUKTURA
SEKTOR ZA MONITORING I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE obavlja studijsko-analitičke, dokumentacione i druge stručne poslovi koji se odnose na: praćenje kvaliteta činilaca životne sredine (vazduh, voda, zemljište), uticaja buke i vibracija, jonizujućih i nejonizujućih zračenja, odnosno zagađujućih materija i energije na životnu sredinu, vođenje i ažuriranje lokalnog registra izvora zagađivanja; izveštavanje, pripremu i objavljivanje podataka, izveštaja i informacija o stanju životne sredine i sprovedenim aktivnostima, obrazovanje u oblasti životne sredine, podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine i saradnju sa udruženjima, kontrolu i smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih organizama na javnim površinama i u stambenom fondu na teritoriji grada; upravljanje i održavanje informacionih sistema i baza podataka iz oblasti zaštite životne sredine Beograda.
1) Odeljenje za monitoring životne sredine, informisanje i saradnju sa udruženjima
2) Odeljenje za preventivnu zaštitu životne sredine, upravljanje informacionim sistemima i bazama podataka
SEKTOR ZA STRATEŠKO PLANIRANJE, UPRAVLJANJE PROJEKTIMA I KLIMATSKE PROMENE obavlja studijsko-analitičke i druge stručne poslove koji se odnose na: izradu, realizaciju, praćenje, promociju i izveštavanje o realizaciji strateških planova, programa i projekata u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena; izradu, koordinaciju sprovođenja, praćenje i izveštavanje o napretku u sprovođenju programa zaštite životne sredine i akcionog plana; realizaciju akcionih i sanacionih planova i projekata, projekata rekultivacije i remedijacije, kao i različitih studija koje doprinose unapređenju stanja životne sredine; realizaciju planova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine iz delokruga Sektora, koji se doniraju/subvencionišu iz stranih ili domaćih fondova; praćenje standarda i realizaciju projekata u funkciji razvoja i primene novih tehnologija i uvođenja čistije proizvodnje.
1) Odeljenje za strateško planiranje, upravljanje projektima i klimatske promene
SEKTOR ZA UPRAVLJANJE ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE obavlja upravne, studijsko-analitičke i druge stručne poslove koji se odnose na: utvrđivanje uslova i mera zaštite životne sredine u prostornim i urbanističkim planovima koje donose grad i gradske opštine i drugim aktima za uređenje prostora i izgradnju objekata i postrojenja iz nadležnosti grada, u skladu sa Statutom grada; ocenu i davanje saglasnosti na stratešku procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa u oblasti planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune; sprovođenje postupaka procene uticaja projekata na životnu sredinu za projekte za koje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaju grad i gradske opštine, u skladu sa Statutom grada; izdavanje dozvola za upravljanje otpadom za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaju Grad i Gradske opštine, u skladu sa Statutom grada, kao i izdavanje potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za upravljanje otpadom i mišljenja o zahtevima za izdavanje dozvole o kojima rešava nadležno ministarstvo u skladu sa zakonom; vođenje registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom, odnosno registra izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za upravljanje otpadom; vođenje evidencije o dostavljenim podacima o radu mobilnog postrojenja za upravljanje otpadom na području grada Beograda, kao i evidencije o dostavljenim dokumentima o kretanju opasnog otpada na području grada Beograda u skladu sa zakonom; izdavanje integrisanih dozvola za rad novih i usklađivanje rada postojećih postrojenja, kao i vođenje registra izdatih integrisanih dozvola i registra rezultata monitoringa koji obavlja operater postrojenja; izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa i za korišćenje naročito opasnih hemikalija; izdavanje dozvola za rad stacionarnih izvora zagađivanja vazduha, kao i u drugim oblastima koje Republika poveri gradu Beogradu.
1) Odeljenje za procenu uticaja planova i programa na životnu sredinu,
2) Odeljenje za procenu uticaja projekata na životnu sredinu,
3) Odeljenje za izdavanje dozvola
SEKTOR ZA PRAVNE I EKONOMSKE POSLOVE I POSLOVE NABAVKI obavlja normativno-pravne, upravni, studijsko-analitičke, finansijsko-računovodstvene i druge stručne poslove koji se odnose na: praćenje i primenu zakona i drugih propisa u oblasti zaštite prirode, prirodnih resursa i životne sredine, upravljanja otpadom, javnih nabavki, budžetskog sistema i finansiranja lokalne samouprave, radnih odnosa; izradu propisa, upravnih i drugih akata; planiranje, pripremu i sprovođenje postupaka javnih nabavki dobara, usluga i izvođenja radova; izradu akata u postupcima nabavki na koje se zakon ne primenjuje; izradu ugovora; izradu i izvršenje budžeta grada Beograda, odnosno godišnjeg finansijskog plana u okviru budžetskih aproprijacija i budžetskog fonda; planiranje, pripremu i izradu programa korišćenja sredstava budžetskog fonda.
1) Odeljenje za pravne poslove;
2) Odeljenje za poslove javnih nabavki;
3) Odeljenje za ekonomske poslove.
SEKTOR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM obavlja poslove planiranja i organizovanja upravljanja otpadom koji se odnose na: izradu, izmene i sprovođenje lokalnog plana upravljanja otpadom; podsticanje, razvoj, organizaciju, izradu i praćenje pojedinačnih programa, planova i projekata u oblasti upravljanja otpadom, prevencije, ponovnog iskorišćenja i reciklaže otpada; uređivanje, obezbeđivanje, organizovanje i sprovođenje upravljanja komunalnim otpadom i obezbeđivanje uslova za njegov razvoj, kao i uređivanje postupaka naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom; uređenje i organizovanje selekcije i odvojenog sakupljanja otpada, uključujući i učestalost sakupljanja otpada radi reciklaže (papir, metal, plastika i staklo); obezbeđivanje odlaganje otpada u kontejnere, kante ili na drugi način; preduzimanje mera kojima se obezbeđuje visok kvalitet reciklaže; preduzimanje mera kojima se obezbeđuje i promoviše ili unapređuje ponovno iskorišćenje otpada i obezbeđivanje da se otpad ne meša sa drugim vrstama otpada ili drugim materijalima sa različitim svojstvima; učešće u određivanju i pripremanju lokacija i izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada; učešće u određivanju i pripremanju lokacija, obezbeđivanju, opremanju i radu centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti, biorazgradivi i drugi otpad) uključujući opasan otpad iz domaćinstva, kao i transfer stanica; preduzimanje mera za podsticanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda; vođenje evidencije divljih deponija i postojećih nesanitarnih deponija i obezbeđivanje njihovog uklanjanja, sanacije i rekultivacije uz izradu projekata sanacije i rekultivacije; vođenje evidencije o prikupljenom komunalnom otpadu; vršenje nadzora nad obavljanjem komunalne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom; izrada izveštaja o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom; sprovođenje postupaka javnih nabavki iz svoje nadležnosti; vršenje poslova na praćenju i realizaciji projekta – ugovora o javno-privatnom partnerstvu između grada Beograda i privatnog partnera u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u Vinči, informisanje, obrazovanje i razvijanje javne svesti o upravljanju otpadom i druge poslove u oblasti planiranja i organizovanja upravljanja otpadom u skladu sa zakonom, Statutom grada Beograda i drugim propisima.
1) Odeljenje za planiranje i izgradnju sistema upravljanja komunalnim otpadom,
organizaciju primarne selekcije, sakupljanja i reciklaže otpada.
- a) Odsek za praćenje projekta JPP Vinča
SEKTOR ZA ZAŠTITU PRIRODE I UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA obavlja studijsko-analitičke i druge stručne poslove koji se odnose na: izradu planova, programa i projekata u oblasti zaštite, očuvanja i racionalnog korišćenja prirodnih resursa i dobara, adaptacije na klimatske promene i zaštite životne sredine; izradu, koordinaciju sprovođenja, praćenje i izveštavanje o napretku u sprovođenju programa zaštite životne sredine i akcionog plana; učešće u izradi akcionih i sanacionih planova i projekata; pripremu promocije i prezentacije planova, programa i projekata za zaštitu prirodnih vrednosti, javnih i zaštićenih prirodnih dobara; uspostavljanje, održavanje i korišćenje podataka iz specifičnih baza podataka od interesa za zaštitu prirode i životne sredine; realizaciju projekata i strategija iz oblasti zaštite boidiverziteta na teritoriji grada; apliciranje, realizaciju i sprovođenje strategije, planova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine iz delokruga Sektora, koji se doniraju/subvencionišu iz Evropskih fondova ili nekih drugih fondova stranih ili domaćih fondova.
1) Odeljenje za zaštitu prirode
2) Odeljenje za upravljanje prirodnim resursima
OBAVEZA GODIŠNJEG IZVEŠTAVANJA ZA LOKALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA
Sva privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici, čije aktivnosti dovode do zagađivanja životne sredine, u smislu emisija zagađujućih materija u vazduh, vode i tlo, kao i generisanja otpada su, u skladu sa čl. 75, stav 5, Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09- dr. Zakon, 72/09, 43/11 – odluka US, 14/16, 76/18 i 95/18-dr. Zakon), u obavezi da podatke o zagađujućim materijama koje se emituju u životnu stredinu unose u Lokalni registar izvora zagađivanja (LRIZ), na način i u rokovima utvrđenim Zakonom.
Pravna lica koja ispunjavaju uslove o minimalnim graničnim vrednostima kapaciteta za određenu privrednu delatnost, kako je navedeno u Prilogu 1- Lista 2. - Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za lokalne registre izvora zagađivanja - Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka („Službeni glasnik RS”, br. 91/10, 10/13, 98/16 i 72/23), u obavezi su da postupaju u skladu sa Pravilnikom i Sekretarijatu dostave podatke o izvorima zagađivanja, vrstama, količinama, načinu i mestu ispuštanja zagađujućih materija u vazduh, vode i zemljište, kao i o količinama, vrsti, sastavu i načinu tretmana i odlaganja otpada.
Za potrebe registracije kojom će biti omogućen unos podataka u bazu, potrebno je da na registarzagadjivaca@beograd.gov.rs dostaviti e-mail adresu, a ista će ubuduće biti korišćena kao korisničko ime. Na dostavljenu e-mail adresu, Sekretarijat za zaštitu životne sredine će poslati instrukciju za pristup bazi, a instrukcija za unos podataka u bazu je sastavni deo baze.
Potrebno je da podaci za izveštajni period budu uneti u bazu podataka najkasnije do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu (period od 1. januara do 31. decembra).
LINK ZA PRISTUP BAZI JE http://lriz.beograd.gov.rs/Login (Koristiti Google Chrome ili Microsoft Edge)
Za sva pitanja i pojašnjenja možete se obratiti ovom Sekretarijatu na e-mail: registarzagadjivaca@beograd.gov.rs.
Današnji način življenja nas je udaljio od prirode i potrebe za boravkom u prirodi, zaboravljamo sve pozitivne efekte boravka u prirodi na psiho-fizičko zdravlje, pre svega naše dece. Najkvalitetnije vreme se provodi u prirodi, u društvu porodice i prijatelja.
Beograd raspolaže brojnim izletištima koja su idealna za šetnju, vožnju biciklima, piknike i druge rekreativne aktivnosti.Tu spadaju: Avala, Kosmaj, Lipovička šuma, Miljakovačka šuma, Topčiderski park, Bajfordova šuma, Bojčinska šuma, Obrenovački zabran, Kalemegdan, Tašmajdan, Zvezdarska šuma ...
Svež vazduh, sunce, drveće, ptice, trava, predstavlja prirodno okruženje gde bi trebalo provesti svoje slobodno vreme.
Boravak u prirodi omogućava relaksaciju, odmor, kvalitetno provedeno vreme sa najbližima, ali takođe podrazumeva poštovanje osnovna pravila ponašanja u prirodi, kao što su:
1. Pratite obaveštenjima na informativnim tablama, ukoliko postoje. Poštujte znake upozorenja ili zabrana;
2. Krećite se po obeleženim šetnim stazama. Ne udaljavajte se od njih čak iako mislite da ćete se lako orjentisati;
3. Automobile vozite obeleženim i javnim putevima. Poštujte zabrane upotrebe sirene;
4. Parkirajte isključivo na obeleženim i uređenim parkinzima;
5. Kampujte na označenim i uređenim mestima;
6. Za izletička mesta birajte prostore gde postoje postavljeni stolovi;
7. Vatru za roštilj, palite na postavljenim ložištima i koristite grane koje su na zemlji, nemojte lomiti grane sa drveća. Po odlasku obavezno proverite da li ste dobro ugasili vatru;
8. Smeće odlažite u kese. Ukoliko ne postoje kante ili kontejeri obavezno ga ponesite sa sobom, nikako ne ostavljajte u prirodi;
9. Na stazama gde je obeleženo da se krećete kroz stanište neke životinje, nemojte praviti buku, dovikivati se i uznemiravati životinje;
10. Nemojte brati biljke i gljive;
11. Nemojte hvatati, ubijati, u strahu gaziti i juriti životinje, budući da se nalazite na mestu koje je njihov dom;
12. Nemojte unositi, puštati ili ostavljati bez nadzora vaše ljubimce u prirodi;
13. Nemojte praviti buku na staništu ptica, pored gnezda ili ih uništavati ili kupiti jaja iz gnezda, kao ni mladunce drugih životinja;
14. Svoj otpad ponesite sa sobom;
Navedena pravila nisu tu da nas ograniče i spreče da uživamo spontano u prirodi, već da nas podsete da moramo čuvati prirodu, jer nije neuništiva i potrebno joj je dugo vremena da zaleči rane koje mogu nastati usled našeg neodoličnog ponašanja. Ako naučimo da volimo i čuvamo prirodu i to prenesemo na decu, dajemo lični doprinos i za očuvanje planete.
KRPELJI
Aktivnost krpelja je uslovljena temperaturom i vlagom kao i dužinom dana a njihova brojnost iz godine u godinu varira u zavisnosti od klimatskih uslova. Aktivnost započinje u rano proleće kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5-7° C.
PREPORUKA ZA GRAĐANE
1. Izbegavati šetnje, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje i neuređene međublokovske površine.
2. Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama
3. Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako ove paukolike artropode lakše mogu uočiti.
4. Nositi zatvorenu obuću i čarape.
5. Pri povratku iz šetnje, boravka u prirodi prekontrolisati kožu kao i kućne ljubimce
6. Adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu
7. Repelenti ne pružaju 100% zaštite
Ukoliko i pored primenjenih mera opreza primetimo ubod krpelja, postupiti po preporukama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
U okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu uspešno realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse, izrađen je Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, namenjen prvenstveno građanima, tj. stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata. Priručnik sadrži opis stanja energetske efikasnosti u zgradama u Beogradu, kao i detaljno opisane mere koje građani mogu da preduzimaju na energetskoj sanaciji svojih objekata, sa procedurama. Mere energetske efikasnosti obuhvataju arhitektonsko-građevinske mere na omotaču objekta, ali i mere čiji je cilj rekonstrukcija ili zamena instalacija grejanja i hlađenja, zatim zamenu osvetljenja, promene u ponašanju korisnika itd.
Svakako, cilj ovog Priručnika je da građanima približi i olakša proces energetskog sređivanja svoje zgrade, uz smanjenje troškova za energiju i zadržavanje ili povećanje postojećeg nivoa komfora. Osim toga, bitno je naglasiti da ove mere značajno doprinose i smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.
U izradi Priručnika učestvovalo je više stranih i domaćih konsultanata UN, kao i značajan broj domaćih stručnjaka iz ove oblasti, kroz Koordinacionu grupu koja je okupila predstavnike organizacione jedinice Gradske uprave, Ministarstva, javnih preduzeća, Univerziteta u Beogradu, agencija i stranih organizacija. Koordinaciju, stručne i operativne poslove obavljali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za energetiku.
Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama možete preuzeti / pogledati, u PDF formatu, ovde:
Saglasnost za postavljanje kontejnera na javnoj saobraćajnoj površini, vršiocu komunalne usluge daje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove saobraćaja, dok saglasnost za postavljanje kontejnera na površini datoj na upravljanje i održavanje drugom javnom preduzeću, odnosno drugom subjektu, daje to javno preduzeće, odnosno drugi subjekt.
Napominjemo da su sva pravna lica u zakonskoj obavezi da za svoje potrebe, o svom trošku obezbede sudove za odlaganje komunalnog otpada i da iste o svom trošku održavaju. Prethodno navedeno regulisano je članom 22. stav 3. Odluke o upravljanju komunalnim, inertnim i neopasnim otpadom („Sl. list grada Beograda“ br. 71/19 i 78/19), koji glasi „Opremu za sakupljanje komunalnog otpada za novoizgrađene poslovne objekte i novoizgrađene ili novopostavljene poslovne privremene objekte (manji montažni objekti, kiosci, tezge i dr.) nabavlja investitor odnosno vlasnik objekta u broju koji odredi vršilac komunalne usluge. Održavanje i zamenu ove opreme o svom trošku vrši vlasnik novoizgrađenog poslovnog objekta i novoizgrađog ili novopostavljenog poslovnog privremenog objekta. Investitor, odnosno vlasnik objekta dužan je da vršiocu komunalne usluge pruži dokaz o nabavci opreme.”
Ukoliko građani žele sami da predlože lokacije za postavljanje kontejnera, potrebno je da se obrate JKP „Gradska čistoća“, koji zahtev prosleđuju subjektu koji je nadležan za održavanje predmetne lokacije na saglasnost. Po dobijanju saglasnosti JKP „Gradska čistoća“ vrši postavljanje istih.
Mejl adresa putem koje građani mogu da predlože lokacije za postavljanje kontejnera
infocentar@gradskacistoca.rs